Šah-mat! Putin i Si prave 'polarni put svile', SAD i Zapad će učiniti sve da torpeduju artkički plan Moskve i Pekinga!

Istovremeno, iz Brisela i Vašingtona najavljuju da će učiniti sve da torpeduju ovaj plan.

Uzbuna na Zapadu

Britanski list piše da sada, kada u Ukrajini besne borbe, ovi planovi izgledaju nerealno, kao i da kineska podrška Rusiji podstiče nepoverenje Zapada u planove azijske sile da stvori "polarni put svile".

Ipak, Zapad pod uzbunom gleda na aktivnosti Kine na Arktiku, strahujući da bi sve veći ekonomski uticaj Kine u regionu obezbedio Pekingu političku polugu i otvorio vrata kineskom bezbednosnom prisustvu, koje bi samo pogoršalo već postojeći "ruski arktički problem".

Ali Kina nema nameru da napusti Arktik. Peking to i dalje vidi kao šansu da ojača svoj uticaj i iskoristi bogate prirodne resurse regiona.

Brži morski put od Kine do Evrope sada je mnogo lakše uspostaviti zahvaljujući topljenju leda duž sibirske obale, a isporuka tereta iz Šangaja u Hamburg Severnim morskim putem trajaće 18 dana, u poređenju sa 35 dana preko Sueckog kanala (zaobilazna ruta oko Rta dobre nade da bi se izbegli napadi jemenskih Huta traje 15 dana više).

Sukob u Ukrajini produbio je skepticizam Zapada prema bilo kakvim velikim projektima koji uključuju Kinu, koja se može pohvaliti "bezgraničnim" prijateljstvom sa Rusijom. Zbog rata u Ukrajini zamrznut je rad i Arktičkog saveta, grupe od osam zemalja kojima se Kina pridružila 2013. kao posmatrač, iako se njena najsevernija regionalna prestonica Harbin nalazi na istoj geografskoj širini kao i Venecija u Italiji.

Sve članice Saveta osim Rusije sada su članice NATO, a Finska i Švedska su pristupile vojnom savezu u poslednjih 15 meseci.

Rusija se pita

Rusija, međutim, kontroliše približno polovinu arktičke obale i ogroman deo njenih rezervi nafte i gasa. U ovoj fazi kineski brodovi možda ne žele da koriste Severni morski put (Rusija naplaćuje visoke naknade za korišćenje svojih ledolomaca).

Međutim, kineske kompanije vide dobitke dok se Rusija okreće ka Aziji kako bi nadoknadila gubitak zapadnih tržišta. To je, pre svega, učešće u izgradnji luka, razvoju naftnih i gasnih projekata i izgradnji brodova za isporuku resursa na istok (Kina je veliki kupac ruskih energenata).

Rusija se nekada plašila da uključi Kinu u razvoj svoje arktičke obale, ali sada je pomoć Pekinga dobrodošla.

- Rusija mnogo računa na to jer nema drugog izbora. Dakle, Kina je u izvesnom smislu u povoljnoj poziciji - kaže Kjel Štukvik iz logističkog centra Haj Nort u Kirkenesu.

Informer

Peking je pre više od deceniju pokrenuo i projekat "Put i pojas", a ideja je bila da se na ovaj način iskoristi ekonomska snaga Kine i poveća njena geopolitička moć, kao i da se suprotstavi uticaju Sjedinjenih Američkih Država i pripremi za postameričku budućnost Evrope. Od tada je Kina isplatila više od bilion dolara zemljama "na ruti" uglavnom kroz kredite za izgradnju elektrana, puteva, aerodroma, telekomunikacionih mreža i druge infrastrukture. "Pojas i put" postavio je Kinu kao glavnog igrača u globalnom razvoju, koji sada konkuriše američkoj i viziji Svetske banke.
"Pojas i put" važan je i za Srbiju, posebno posle kineske kupovine grčkih luka Pirej i Solun, te izgradnji pruga i autoputeva na koridoru 10 koji vode preko Severne Makedonije i Srbije do Budimpešte.