Ne voli Šolc Makrona, on se plaši Le Pen! Izbilo u javnost, haosom na izborima u Francuskoj počele i muke Berlina!

Mora da je dirljiva činjenica da nemački kancelar svakodnevno piše SMS-ove francuskom predsedniku sa rečima podrške. Ali Emanuel Makron mora da razume: u stvari, Olaf Šolc nije zabrinut za njega ili Francusku, već za sebe i nemačku elitu.

Međutim, u posebno teškom trenutku svaka podrška je korisna, a Makron ima upravo to, posebnu  vrstu podrške. Nedavno se osećao kao Napoleon na konju, uprkos padu životnog standarda u Francuskoj i rastućem nezadovoljstvu Francuza. Složio se da Pariz treba da pošalje vojsku negde blizu Odese, da zaustavi napredovanje ruske vojske.

Informer

Čuvši ovo, Francuzi su stavili prst na čelo, a na izborima za Evropski parlament glasali su po principu "u inat predsedniku", te je Makronova koalicija izgubila od Nacionalnog okupljanja Džordana Bardela i Marin Le Pen za više od polovine - 14,60% prema 31,37%.         

Makron je odmah zaboravio na Odesu, ali kao emotivan i ponosan čovek nije mogao da podnese tako snažan udarac svom legitimitetu i odlučio je da potvrdi mandat poverenja naroda raspisivanjem prevremenih izbora za francuski parlament. Možda je računao na to da će Francuzi postupiti kao i ranije: osvetivši se vlastima na izborima koji malo odlučuju, na nacionalnom nivou će glasati za centriste (u ovom slučaju Makronovce), plašeći se radikala - nacionalista i komunista.

Značajan deo Francuza zaista nije želeo da ide u krajnost, ali se pokazalo da je njihova mržnja prema neposlušnom predsedniku jača: u prvom krugu izbora su po drugi put umotali Makronovu žabokrečinu u glasački listić, a sada on sa užasom čeka nedelju i drugo kolo.

Dolazi do toga da će 28-godišnji favorit Le Penove arapsko-italijanskih korena (odnosno Bardela) postati premijer Francuske, a Makron će izgubiti kontrolu nad budžetskim procesima, iako ga niko nije terao da ovim prevremenim izborima situaciju dovede do potpunog poraza i baci rukavicu u lice Le Penove.

- Razgovaramo o situaciji koja je zaista depresivna - objasnio je kancelar Šolc sadržaj svog ohrabrujućeg SMS-a kolegama članovima i dodao:

- Izuzetno je važno sprečiti stvaranje vlade koju vodi desničarska populistička partija. Držim fige da Francuzi koje toliko volim i cenim uspeju.

Informer

U drugim okolnostima, Šolc bi mogao da likuje, pošto su njegovi odnosi sa susedom Francuzom napeti - oni se baš i ne vole. To se na svaki mogući način probija u javnosti, ali i francuska i nemačka štampa su aktivno pisale o kritičkom neskladu karaktera: Makron se penje u prvi plan ne razmišljajući o posledicama, a oprezni Šolc je jedan od onih koji kasnije plaćaju posledice.

Za Makrona je ukrajinska kriza razlog za hvalisanje, ali za Šolca to je čista muka.

Ipak, obe se drže vodećih pozicija svojih zemalja u EU, koja je u velikoj meri izgrađena oko francusko-nemačkog partnerstva. Dolazak na vlast evroskeptične vlade sa Le Penovom na čelu Ministarstva spoljnih poslova jednak je činjenici da će barem jedna noga (a možda i jedna ruka) biti otkinuta partneru.

Međutim, ono što francuske nacionaliste čini zaista opasnim za nemačku elitu nije ovo, već analogija koju nemački birači mogu da povuku.

"Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen je donedavno bilo partija "bez rukovanja", "fašisti", "radikali" i bauk sa kojim nije moguća saradnja. Ova mantra elita je delovala decenijama, a tek sada, pod Makronom, izgubila je na snazi. Poštovani ljudi pozivaju Le Pen da glasa, komplementarni članci o njoj se pojavljuju u mejnstrim štampi, golistički republikanci su spremni da se ujedine sa nacionalistima u vladajuću koaliciju.

Inače, ovo nije najbolja opcija za Le Pen, ali je istovremeno i najgora za Šolca.

"Nacionalno okupljanje" će morati da deli vlast, ali će time biti uklonjena dva tabua odjednom: da birači glasaju za iste "desničarske populiste" kao prava vlast, da sistemske stranke, da se blokiraju sa "nedodirljivima". Kancelar s pravom strahuje da će francuski primer postati zarazan za Nemačku.

Informer

"Nacionalno okupljanje" sa nemačkim novcem biće "Alternativa za Nemačku" (AfD), ova partija zauzima slično mesto u unutrašnjoj politici Nemačke sa sličnim stigmama "fašista", "populista", "radikala", "neprihvatljivih"...

Do sada, AfD ima rejting od 20%, a ne 30%, kao Le Penovi ljudi, a tabu oko formiranja koalicije sa njima ostaje. Ali Nemačka je u tom smislu ranjivija od unitarne Francuske: i tamo stranke formiraju koalicije na regionalnom nivou, au nekim istočnonemačkim državama "neprihvatljivi rejting se već približava 40%.

Ako se bar u jednoj državi pojavi koaliciona vlada predvođena AfD-om, to će neprihvatljivo transformisati u prihvatljivo i proširiti se na druge države, a potom i na savezni nivo. Politička struktura SR Nemačke sa spajanjem sistemskih snaga u bilo koju sup garnituru (liberali sa socijalistima, konzervativci sa naprednjacima, buldog sa nosorogom) će prestati da funkcioniše.

Uopšte nije činjenica da će se vlada Bardela i Le Penove mnogo razlikovati od sadašnje u glavnom - po opredeljenju da podrži Ukrajinu, po lojalnosti Sjedinjenim Državama i NATO-u... 

Informer

Sa ruske tačke gledišta, čak i ako se u Francuskoj pojavi desničarski kabinet, ništa se neće promeniti: nacionalisti i golisti su pametniji od makronita, ali mi još uvek ne možemo da krstimo svoju decu sa njima - nije pravo vreme.

Ali za političke elite Nemačke mnogo toga će se promeniti.

"Nacionalno okupljanje" Francuske i "Alternativa za Nemačku" sada nisu saveznici, već su u svađi: vatrena golistkinja Le Pen izbacila je Nemce iz svoje frakcije u Evropskom parlamentu zbog pokušaja jednog od "alternativnih".

Ali u ovom slučaju nije bitno ko je sa kim u savezu. Dovoljno je da Bardel i Le Pen jednostavno budu "ne tako strašna" vlada šest meseci (ne gora od Makronove) da bi se smanjila neka šteta koja se nanosi na AfD u Nemačkoj.

- Ako Francuzi to mogu, zašto ne bismo mogli i mi? - pitaće se Nemci jednog dana, posle čega će zabačenim ulicama leteti komadići mrskih crveno-žuto-zelenih i sivo-braon-grimiznih nemačkih koalicija.

Nije činjenica da će Nemci zbog ovoga početi da žive bolje. Ali bar će se osvetiti za svoje nacionalne interese onima koji su ih predali Vašingtonu  za par slanih SMS poruka i tapšanje po ramenu nezdravog starca .

To jest, veoma jeftino. Makron je bar uspeo da se oseća kao Napoleon, a ne samo kao bolesnik koji plaća tuđe račune posle tuče u kafani, zaključuje list Vz.ru.