Ovo je novi predsednik Irana! Moćni svetski lider mu prvi čestitao!

Pezeškijan je na više od 30.530.157 prebrojanih glasova osvojio 16.384.403 glasa, dok je Džalili osvojio osvojio 13.538.179 glasova. Gotovo 50 odsto birača sa pravom glasa glasalo je u drugom krugu izbora.

Nova administracija, 14. nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, izabrana je na period od četiri godine.

Pristalice Pezeškijana, kardiohirurga i dugogodišnjeg poslanika, izašle su na ulice Teherana i drugih gradova pre zore da proslave pobedu Pezeškijana nad Džalilijem, bivšim nuklearnim pregovaračem bliskim iranskom vrhovnom lideru.

Pobednik iranskih predsedničkih izbora nazvao je svoje političke konkurente braćom i obećao da će "pružiti ruku prijateljstva svima", prenosi  iranska novinska agencija Nour.

"Pružiću svima ruku prijateljstva i uključiti sve u razvoj zemlje. Moji konkurenti su moja braća", rekao je on.

Pezeškijan je ranije pozvao na pregovore sa zapadnim zemljama oko obnavljanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, prema kojem je Iran pristao da stavi pod kontrolu svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje zapadnih sankcija.

On je takođe kritičan je prema ozloglašenoj iranskoj moralnoj policiji, navodi BBC.

Putin čestitao među prvima

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je čestitku Pezeškijanu.

„Nadam se da će Vaš rad na dužnosti predsednika doprineti daljem jačanju konstruktivne bilateralne saradnje u svim pravcima na dobrobit naših prijateljskih naroda, u interesu uprošćavanja regionalne bezbednosti i stabilnosti“, navodi se u poruci Putina, koja je objavljena na sajtu Kremlja.

Takođe se navodi da su odnosi Rusije i Irana prijateljski i dobrosusedski, te da zemlje efikasno koordiniraju napore u rešavanju aktuelnih međunarodnih pitanja. Putin je poželeo Pezeškijanu uspeh, dobro zdravlje i prosperitet.

Rival Pezeškijana Said Džalili uživa snažnu podršku među najreligioznijim zajednicama u Iranu, poznat je po tvrdom antizapadnom stavu i protivi se obnavljanju nuklearnog sporazuma.

Drugi krug izbora je usledio nakon što ni jedan od kandidata nije obezbedio većinu u prvom krugu izbora održanom 28. juna, kada je glasalo 40 odsto birača, što je najniži odziv birača od Islamske revolucije 1979. godine.

Izbori za predsednika Irana održani su godinu dana pre roka, nakon što je iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći u maju.

Da bi se kandidovali na izborima, oba kandidata su morala da prođu kroz proces provere koji vodi Savet čuvara, telo koje se sastoji od 12 sveštenika i pravnika koji imaju značajnu moć u Iranu. U tom procesu iz predsedničke trke su uklonjena 74 druga kandidata, uključujući nekoliko žena.
Grupe za ljudska prava kritikovale su taj savet zbog diskvalifikacije kandidata koji nisu dovoljno lojalni režimu.