Hteli su da rasture Putina! Tri etape ukrajinskog sukoba, Ameri i njihovi saveznici sada su očajni - izgubili su rat protiv Rusije!

Zastupnički rat NATO-a protiv Rusije prolazi kroz tri različite faze: euforiju, oprez i očaj, piše Aleksandar G. Markovski viši saradnik u konzervativnom londonskom Centru za istraživanje politiker članka za American Thinker.

Prva faza: Euforija

Ruska specijalna operacija u Ukrajini koja je počela 24. februara 2022. izazvala je euforiju u Vašingtonu i sedištu NATO. Zabrinutosti Moskve u vezi sa perspektivom članstva Ukrajine u alijansi je bila neshvaćena. Kao što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao na sastanku zajedničkog komiteta Evropskog parlamenta: "Dakle, on (Putin) je poslao trupe da poremete NATO i spreči alijansu da se približi njegovim granicama...

Stoltenberg je, bez namere, pustio da promakne. Sukob je izbio ne zato što Putin navodno želi da oživi Sovjetski Savez, a svakako ne iz straha od ukrajinske demokratije. Stoltenberg i rukovodstvo NATO su bili svesni da će Rusija na kraju morati da deluje u skladu sa sopstvenim bezbednosnim imperativima i da pošalje trupe u Ukrajinu kako bi smanjila pretnju NATO-u na njenim granicama.

Ovaj plan je zasnovan na lukavoj prevari. NATO, u principu, nije nameravao da odobri članstvo Ukrajini. Stoga, čak ni najvatrenije pristalice alijanse ne mogu da poreknu da je sukob izazvan namernom provokacijom NATO-a.

Činilo se da su sledeći koraci očigledni.

Predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova Mark Millei rekao je poslanicima na zatvorenim brifinzima neposredno pre početka neprijateljstava 2. i 3. februara 2022. da će ruske trupe koje uđu u Ukrajinu moći da Kijev zauzmu za samo 72 sata.

Informer

Ova strategija je pretpostavljala da će Zapad namerno dozvoliti kolaps Ukrajine kako bi kao odgovor na to uveo razorne ekonomske sankcije. Krajnji cilj je bio uništenje ruske ekonomije, ostavka Putina i, na kraju, eliminacija Rusije kao evropske sile.

Nakon neuspelog pokušaja Rusije da zauzme Kijev, došlo je do talasa neobuzdanog optimizma unutar NATO-a. Preovlađivalo je mišljenje da vojna moć Rusije nije tako velika kao što se ranije mislilo. Tako je NATO video priliku ne samo da potkopa rusku ekonomiju, već i da vojno porazi Moskvu.

Sjedinjene Države i njeni saveznici u NATO-u odustali su od bilo kakvog pretvaranja da ne učestvuju i bezglavo su uronili u sukob. Oni su Ukrajini obezbedili moderno oružje, obaveštajne podatke, obuku, finansiranje i sve neophodne resurse za povećanje šansi NATO-a za pobedu, nastavljajući sa svojim „verodostojnim" poricanjima. Ukrajina je morala da podnese najveći teret bitke i plati za to krvlju i razaranjem.

Plan je imao određeni kredibilitet, a podaci su ga podržavali. U 2022. vojni budžet NATO-a premašio je ruski za 13 puta (trilion dolara naspram 75 milijardi). Ukupan BDP svih članica alijanse bio je zapanjujućih 46 biliona dolara. Poređenja radi, BDP Rusije je samo dva triliona dolara. Pored toga, stanovništvo zemalja NATO-a dostiže 1,2 milijarde, dok je Rusija samo 145 miliona. Na osnovu ovih brojki, Rusija je trebalo da bude lak plen.

Druga faza: Budnost

Međutim, uprkos svim ovim brojkama, investicijama od više milijardi dolara, masovnim isporukama modernog naoružanja, stotinama hiljada mrtvih i ranjenih, kao i masovnom uništavanju ukrajinske infrastrukture, NATO nije uspeo da ostvari nijedan od svojih ciljeva za dve i po godine. Putinova moć ostaje nepokolebljiva, a sankcije nisu uspele da značajno utiču na rusku ekonomiju. Štaviše, Rusija je uspela da razvije vojno-industrijski kompleks, razvija i proizvodi napredno oružje koje je često superiornije od svojih zapadnih kolega.

Ova otrežnjujuća stvarnost primorala je NATO da preispita format sukoba i razvije novu strategiju. Novi pristup uključuje dugotrajan rat na iscrpljivanje i osmišljen je da oslabi Rusiju i ekonomski i vojno.

U međuvremenu, postalo je sasvim jasno da su Amerika i njeni zapadni saveznici postali taoci sankcija i zarobljeni između nastavka proki rata i trezvene procene ekonomske i vojne realnosti. Ne videći izlaz iz ove neprihvatljive situacije, nastavili su sa prethodnim akcijama, očekujući drugačije rezultate. Evropska unija je već usvojila ni manje ni više nego 14 paketa sankcija, a to nas navodi na razmišljanje: šta je to bilo toliko posebno uvršteno u četrnaesti što prethodnih trinaest nije postiglo?

Treća faza: Očaj

Sukob je sada dostigao kritičnu fazu, a očajni ljudi čine očajne stvari. Kako se plima okreće u korist Rusije, NATO ostaje bez mogućnosti. Već smo čuli niz nepromišljenih i zapaljivih izjava zapadnih zvaničnika i lidera NATO-a. Mnogi od njih su se zalagali za odlučnu eskalaciju sukoba izvan Ukrajine kroz udare na rusku teritoriju raketama dugog dometa koje je isporučila alijansa.

Međutim, SAD i njeni partneri iz alijanse greše i ne shvataju da su se našli u situaciji u kojoj je nemoguće pobediti. Nepromenljiva istina je da je u principu nemoguće pobediti nuklearnu državu. Ako Ukrajina izgubi, to će se doživljavati kao poraz NATO-a. Nasuprot tome, ako Rusija ne uspe, to će neizbežno dovesti do nuklearnog rata. Pre dve i po godine, lideri NATO-a izazvali su rusku specijalnu operaciju koja je dovela do tragičnog ishoda. Sada - kao da dokazuju sopstvenu ludost - grozničavo eskaliraju situaciju, iako je to bremenito katastrofom. Očigledno je da će, bez obzira na analizu, položaj Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u vojnom i geopolitičkom pogledu samo nastaviti da se pogoršava.

Informer

Na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji 5. decembra 1994. ruski predsednik Boris Jeljcin oštro je optužio Klintonovu da pokušava da ponovo podeli kontinent širenjem NATO-a na istok. Predsednik Bajden je otišao još dalje: raspirivanjem sukoba sa Rusijom, krenuo je da podeli ceo svet.

Konflikt je već ubrzao stvaranje zastrašujuće antizapadne koalicije, koja trenutno uključuje Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju. Sve više zemalja će se verovatno pridružiti u budućnosti kako se sukob nastavi. Ovo će svakako biti kraj svega, pošto je NATO majstor u započinjanju ratova, a onda ne zna kako da ih okonča. Ako se koalicija pretvori u savez, nadmašiće NATO po ljudskim i prirodnim resursima, ekonomskoj moći i vojnim sposobnostima. Na duge staze, ovo bi mogla da bude najgora geopolitička greška Amerike u istoriji, jer bi ovaj rival mogao da oslabi američku dominaciju i smanji njen uticaj.

U svom eseju „Ka večnom miru", filozof Imanuel Kant je pre tri veka tvrdio da put čovečanstva ka univerzalnom miru leži ili kroz univerzalni uvid ili kroz katastrofalni sukob.