Foto: Reuters
Planeta
Ove države će odlučiti američke izbore! Evo kakav je tamo odnos snaga Trampa i Harisove!
Kako većina američkih država, osim Mejna i Nebraske, daje sve svoje elektorske glasove osobi koja pobedi na izborima u toj državi, može se naslutiti neizvesna borba za svaki elektorski glas.
Ko osvoji dovoljno država sa dovoljno elektorskih glasova da pređe cenzus od 270, postaje sledeći predsednik SAD.
Severna Karolina (16) - vodi Tramp
Anketa koju su sproveli Redfild i Vilton Stratedži pokazuje da 46 odsto glasača Severne Karoline podržava Trampa u poređenju sa 43 odsto podrške za Harisovu.
Četiri odsto podržava nezavisnog Roberta F. Kenedija Mlađeg. Poslednja anketa koju je grupa sprovela u Severnoj Karolini pre nego što je Bajden izašao iz trke pokazala je da Tramp vodi Bajdena sa 45-39.
Viskonsin (10)- vodi Tramp
Bivši predsednik vodi za jedan procenat poen u Viskonsinu, ima 50 odsto podrške, dok Harisovu podržava 49 odsto ispitanika, prema istraživanju Foks njuza objavljenom u petak.
Anketa koledža Emerson pokazuje da su bivši predsednik i sadašnji potpredsednik u mrtvoj trci za predsednika u Viskonsinu. Svaki kandidat je dobio 47 odsto glasova, dok je 5 odsto registrovanih birača još uvek neodlučno kako su opšti izbori u novembru sve bliže.
U drugoj anketi sprovedenoj ranije ovog meseca, pre nego što je predsednik Džo Bajden istupio iz trke, Tramp je bio ispred Bajdena, 48 prema 43.
Koledž Emerson je takođe anketirao četiri druge ključne sving države i otkrio da Tramp ima minimalnu prednost u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu i Pensilvaniji.
Informer
Minesota (10) - vodi Kamala
U međuvremenu, Haris je ispred Trampa za 6 procentnih poena u Minesoti (52%-46%) - državi koja je samo jednom glasala za republikanskog predsedničkog kandidata od 1960. godine, kada je većina Minesotanaca dala prednost Ričardu Niksonu u odnosu na Džordža Mekgaverna na izborima 1972. godine.
Mičigen (15) i Pensilvanija (19) - izjednačeni
Oba kandidata su izjednačena u Mičigenu i Pensilvaniji, pokazala je anketa, pri čemu je svaki dobio po 49 odsto podrške.
Kada su u anketu uključeni kandidati trećih strana, Tramp je dobio prednost u Mičigenu za 2 poena (45%-43%); Haris je ima prednost u Pensilvaniji za 2 boda (45%-43%); kandidati su izjednačeni u Viskonsinu sa 46%; a Harisova je nastavila da vodi u Minesoti sa 6 poena (47%-41%).
Anketa je pokazala da je Haris bio bolji od Bajdena u četiri sving države. Sve četiri države su pripale Bajdenu na izborima 2020. godine. Tramp je pobedio u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji na izborima 2016.
Tramp vodi protiv Harisove za 5 poena u Arizoni - 49 prema 44 odsto, u Džordžiji za 2 poena - 48 prema 46 odsto, dok u Mičigenu njegova prednost iznosi samo 1 poen - 46 prema 45 odsto!
Najnovija anketa Emerson koledža pokazuje da je podrška Harisovoj nadmašila Bajdenovu podršku ranije ovog meseca u pet država: u Arizoni, za četiri poena (Bajden 40%, Haris 44%), Džordžiji za pet poena (41% prema 46%), Mičigenu za tri poena (42% prema 45%), Pensilvaniji za tri poena (43% prema 46%) %) i Viskonsinu za četiri poena (43% prema 47%).
- Haris je povratio deo glasova za demokrate na predsedničkoj listi od raspada posle debate 27. juna - rekao je Spenser Kimbal, izvršni direktor ankete Emerson koledža. „Harisovi brojevi sada odražavaju slične nivoe podrške kao i Bajdenove u martu.
Nevada (6) - vodi Tramp
Ankete RealClearPolitics, pokazuju da bivši predsednik Tramp vodi sa 5,6 odsto prednosti u Nevadi.
Četiri godine inflacije su ovde donele visoke cene gasa i namirnica. Republikanska republika se nada da će moći da "preokrene državu" koja je poslednji put bila za republikanskog predsedničkog kandidata 2004.
Nju Hempšir (4) - Kamala ima značajnu prednost
Kamala Haris ima značajnu prednost od 6 odsto u odnosu na Donalda Trampa u Nju Hempširu, pokazuju novi podaci anketa. Anketa koju je sproveo Univerzitet u Nju Hempširu između 23. i 25. jula pokazuje da Haris ima prednost od 49 do 43 odsto u odnosu na Trampa. Anketa je obuhvatila 3.016 ljudi.
Nju Hempšir je glasao za demokrate na svim izborima osim na jednim od 1992. godine, ali se smatra kolebljivom državom u većini izbornih ciklusa jer se kontrola nad njegovim državnim zakonodavnim telom i mestima u Kongresu menjala između republikanaca i demokrata.
*Broj elektorskih glasova u državi
Elektorski glasovi
Iako nije najdemokratskije rešenje, Elektorski koledž (Kolegijum izabranika) odslikava izbornu tradiciju Sjedinjenih Država.
Elektorski koledž, koji je definisan već u drugom članu Ustava, ima 538 elektora. To je zbir broja članova oba doma Američkog kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, pošto ona ne pripada nijednoj od država.
Države nemaju jednak broj elektora i on zavisi od broja stanovnika - najveći broj predstavnika ima Kalifornija - 55, zatim Teksas - 38 i Florida - 29, dok najmanje države imaju po tri elektora.
Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, a to je jednom u deset godina.
Međutim, države s malim brojem stanovnika imaju više elektora nego što im pripada. Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok je jedan glas iz Vajominga koliko i četiri glasa u Kaliforniji.
Za pobedu je potrebno 270 glasova elektora
U većini država pobednik dobija sve glasove elektora, što ovaj sistem čini posebno zanimljivim. To znači da predsednički kandidat koji dobije najveći broj glasova u jednoj saveznoj državi dobija i sve njene glasove u Elektorskom koledžu.
Izuzetak su Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.
Za pobedu je potrebno najmanje 270 glasova u Elektorskom koledžu.
Ovakav sistem teorijski omogućava da pobedi kandidat koji nije dobio većinu glasova američkih birača.
Tako je na prošlim izborima, broj glasova koje je dobila Hilari Klinton bio nešto veći od ukupnog broja glasova za Donalda Trampa. Ipak, po američkom izbornom sistemu, gde se računaju samo elektorski glasovi, Trampova pobeda bila je veoma ubedljiva.
Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.
Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na deset kolebljivih (swing) država, gde ishod glasanja nije očekivan.