Nemački političar poziva na pakt o nenapadanju s Moskvom! Putin sto puta poručio da ga Evropa ne zanima, ali uzalud!

U intervjuu za Funke Media grupu objavljenom u nedelju, levičarski političar je predložio da sve evropske nacije uđu u takav savez i pomognu u reorganizaciji bezbednosne arhitekture u regionu.

- Sve učesnice države moraju da zaključe pakt o nenapadanju i formiraju zajednicu odbrane koja se fokusira na rešavanje sukoba na evropskom kontinentu - izjavio je Ramelov.

On je naveo da se njegov predlog ne treba posmatrati kao usmeren protiv NATO, koji smatra Rusiju pretnjom, već kao korak ka reorganizaciji evropske odbrane.

- Moramo konačno razmišljati o Evropi kao celini, a Rusija je deo toga - izjavio je guverner.

Ramelov je priznao da bi promene koje predlaže bilo teško ostvariti u bliskoj budućnosti. Iako je naizgled pružio maslinovu grančicu Moskvi, kritikovao je ruskog predsednika Vladimira Putina kao „diktatora" i rusku vladu kao „aparat represije", i pozvao Zapad da „podrži one koji žele promene u Rusiji". Takođe je upozorio na „tinjajuće sukobe koje Putin može rasplamsati", kao što su teritorijalni sporovi u Moldaviji i Gruziji.

Ramelove kritike na račun ruskog lidera bile su u skladu sa izjavama brojnih zapadnih političara, koji su tvrdili da ako Rusija pobedi u sukobu u Ukrajini, Putin bi mogao napasti druge evropske zemlje.

Rusija je više puta odbacivala takva upozorenja, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao ih je neosnovanim „strašilima". Putin je davao slične izjave, odbacujući priče o „ruskoj pretnji" kao „besmislice" i propagandu vlada koje žele da uplaše Evropljane „da bi iz njih izvukli dodatne troškove". Takođe je izjavio da je jedan od ciljeva trenutne moskovske vojne operacije protiv Ukrajine osiguranje bezbednosti Rusije u svetlu pretnje koju predstavlja širenje NATO-a prema njenim granicama.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je krajem jula da, uprkos stavu Zapada o sukobu u Ukrajini i sankcijama koje je uveo Moskvi u poslednje dve godine, Rusija ostaje otvorena za dijalog i saradnju sa zapadnim zemljama, uključujući i pitanja bezbednosti. Međutim, svaki takav dijalog treba da se zasniva na „ravnopravnosti i punom poštovanju" svih partnera.