Ako NASA prihvati da veštačkom inteligencijom udari na "male zelene" posledice bi mogle biti zastrašujuće!

Veštačka inteligencija brzo transformiše našu ekonomiju i sada izgleda spremna da se proširi izvan Zemlje, postajući sastavni deo tehnologije svemirskih letelica . Ovakav razvoj događaja postavlja ubedljivo pitanje: kakav će uticaj AI imati na potragu za vanzemaljskom inteligencijom ?

Takva ambicija je vođena potencijalom veštačke inteligencije, posebno od uvođenja arhitekture neuronske mreže „transformatora" 2017. Ovi veliki jezički modeli (LLM), obučeni na ogromnim skupovima podataka sa Interneta, sumiraju ogromno ljudsko znanje i revolucionišu naše svet. Međunarodni monetarni fond procenjuje da će UI uticati na skoro 40 odsto globalnog zapošljavanja 

Da li bi ovaj tehnološki napredak mogao pomoći u komunikaciji sa naprednim vanzemaljskim civilizacijama? Projekti SETI ( Traganje za vanzemaljskom inteligencijom ) i METI ( Messaging Ektraterrestrial Intelligence ) decenijama pokušavaju da pronađu vanzemaljce i komuniciraju sa njima , ali do sada bezuspešno.

Uprkos 40 godina ozbiljnog napora, naše poruke ostaju bez odgovora. Veličina galaksije i naša relativno skorašnja potraga sugerišu da još uvek ne treba da zaključimo da smo sami. Možda je vreme da ponovo razmislimo o našem pristupu.

Neki naučnici predlažu poboljšanje METI prenosom više od muzike ili matematičkih opisa nas samih. Umesto toga, oni predlažu da se pošalje dobro odabran model velikog jezika koji obuhvata suštinu čovečanstva i našeg sveta. Takav model bi omogućio vanzemaljskim civilizacijama da uče o nama i indirektno komuniciraju bez ograničenja ogromnih međuzvezdanih udaljenosti i kašnjenja ljudskog života. Učenjem jednog od naših jezika, vanzemaljci bi mogli da komuniciraju sa LLM i primaju odgovore koji predstavljaju čovečanstvo.

Ta ideja, iako je radikalna i potencijalno rizična, vredna je razmatranja u svetlu nedavnih astronomskih otkrića. Svemirski teleskopi poput Keplera i Transiting Ekoplanet Survei Satellite (TESS) otkrili su da naša galaksija vrvi od egzoplaneta.

Procenjuje se da je najmanje 300 miliona njih sličnih Zemlji i da mogu da sadrže tečnu vodu, što znači da bi neki mogli biti dom tehnološki naprednih civilizacija.

Manji modeli jezika otvorenog koda kao što su Meta Llama-3-70B i Mistral AI Miktral 8k22B mogu se koristiti za međuplanetarnu komunikaciju. Tehnike kao što je kvantizacija mogu smanjiti ove modele na nekoliko gigabajta, čineći ih izvodljivim za prenos tokom svetlosnih godina uz održavanje performansi.

Prenos ovih LLM-ova vanzemaljcima mogao bi se ostvariti kroz dve primarne tehnologije: radio komunikaciju, koja je široka i spora, i lasersku komunikaciju, koja je usmerena i brza. Na primer, NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter može da postigne brzinu prenosa podataka do 100 megabajta u sekundi (Mbps) za dovnlink, što znači da bi bilo potrebno oko pola sata da se ceo model Llama-3-70B pošalje na Mesec. Laserske komunikacije, kao što je Lunar Laser Communications Demonstration, postižu brzinu prenosa podataka od 622 Mbps, smanjujući vreme prenosa na oko pet minuta.

Komunikacija sa udaljenim civilizacijama uključuje prevazilaženje ogromnih međuzvezdanih udaljenosti, slabljenje signala i trenutna tehnološka ograničenja. Na primer, NASA-ina misija Psihe, opremljena prototipom laserskog uređaja za međuplanetarnu komunikaciju, postigla je brzinu prenosa podataka od nekoliko stotina Mbps.

Međutim, međuzvezdana komunikacija sa trenutnom tehnologijom verovatno bi pala na 100 bita u sekundi, što bi slanje AI u Alfa Kentauri, nama najbliži zvezdani sistem, učinilo vekovnim podvigom.

Alternativno, manji, dobro pripremljeni model od nekoliko gigabajta mogao bi biti prenet za manje od 20 godina, što bi projekat učinilo izvodljivim. Taj model bi mogao da generiše tekst, slike i zvukove, sa sadržajem koji stručnjaci određuju da predstavlja čovečanstvo.

U dalekoj budućnosti, inteligentna civilizacija bi mogla naići na svemirski brod sa drevnim kompjuterom ili primiti signal koji im upućuje da ponovo izgrade našu veštačku inteligenciju. Ova indirektna komunikacija bi mogla da otkrije našu prošlost, ambicije i suštinu tehnološke vrste, pokazujući da nismo sami.