Putinov manevar uništio nade Zapada! Šah-mat iz Azerbejdžana, Baku hoće u BRIKS!

Podsetimo, ambasador Azerbejdžana u Moskvi Polad Bulbuloglu govorio je o nameri Bakua da se pridruži BRIKS-u uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina toj zemlji.

Politikolog Kamran Hasanov rekao je za MK o koristima koje će Baku dobiti od ulaska u BRIKS.

- Za Baku je ovo prilika da ojača svoj politički i ekonomski suverenitet. BRIKS ima analog Svetske banke - Novu razvojnu banku. Ona može izdvojiti novac za razne projekte. Ne zaboravite da je Azerbejdžan raskrsnica trgovačkih puteva. Kina će biti posebno zainteresovana za razvoj projekata preko Bakua, a projekat Sever-Jug se već realizuje sa Rusijom - ističe on.

Rešenjem jermensko-azerbejdžanskog sukoba biće deblokiranei sve transportne komunikacije, a BRIKS će, dodaje Hasanov, takođeimati važnu ulogu u tome. O potencijalnom učešću BRIKS-a u projektima na oslobođenim teritorijama da i ne govorim.

- Za BRIKS, svako proširenje znači povećanje autoriteta i demonstriranje održivosti. Ovo je jačanje multipolarnog sveta i uništavanje sistema kojim dominiraju zapadne strukture poput NATO-a, EU i MMF-a.

Pored toga,  navodi on, Azerbejdžan je lider u svom regionu u ekonomskom i političkom smislu. Posle Bakua mogu da slede još dva suseda, iako će Jermeniju i Gruziju biti izuzetno teško oteti iz kandži Zapada.

Azerbejdžan je, podsetimo, među 25 najboljih u proizvodnji gasa i nafte i ima geografske prednosti kao raskrsnica civilizacija. Imati takvog partnera u svojim redovima je veoma dragoceno za BRIKS.

- S jedne strane, to je rezultat jačanja veza sa Rusijom. Azerbejdžan želi da učestvuje u projektima u kojima je prisutna Moskva. S druge strane, Kina postaje još bliža zbog Srednjeg koridora koji povezuje Kinu sa Evropom - kaže Hasanov.

Srednji koridor je, podsetimo, trgovinska ruta od 6.500 kilometara koja povezuje Kinu sa Evropom kroz Centralnu Aziju i Kavkaz, a koja se proširila se od početka rata u Ukrajini.

Prolazi kroz Kazahstan, ali zatim prelazi Kaspijsko more u Kavkaz.

Prelazi kavkaske planine u Azerbejdžanu i Gruziji, odakle plovi preko Crnog mora u Rumuniju i Bugarsku. Alternativno, vozovi mogu proći kroz Tursku na putu ka Evropi.

Privučen potencijalom mega rute, kargo teret koji putuje duž koridora je naglo porastao sa 350.000 tona u 2020. na 3,2 miliona tona u 2022.

Prema podacima iz izveštaja Svetske banke objavljenim krajem 2023. godine, obim trgovine na Srednjem koridoru mogao bi se utrostručiti do 2030. godine i dostići 11 miliona tona.

Pored toga, tokom protekle godine odnosi Bakua sa Sjedinjenim Državama i EU su se donekle pogoršali zbog jermenskog pitanja i reizbora Alijeva za predsednika. Zemlja koja vodi multipolarnu politiku treba da učestvuje u što više formata i da ima što više partnera.