Osnivač Telegrama Pavel Durov uhapšen po nalogu SAD! Prvi "svetski policajac" vodi rat protiv slobode govora!

Bivši portparol osnivača Telegrama Georgij Lobuškin kaže da je velika misterija zašto je Durov, koji ima i rusko i francusko državljanstvo, zanemario sopstvenu bezbednost i odlučio da sleti u Pariz.

- On je dosad pokazao da je prilično oprezna osoba u tom smislu. Mnogo puta je rekao da nema smisla ići u zatvor - kazao je Lobuškin.

Nije bio svestan

Kako je dodao, Durov mora da nije bio svestan da se priprema nalog za njegovo hapšenje ili je mislio da neće biti u ozbiljnom problemu, s obzirom na to da se Telegram pridržava lokalnih zakona i sankcija.

- Mislim da napad ne dolazi ni iz EU ni iz Francuske. To je najverovatnije bio napad iz Sjedinjenih Država, koje već dugo jure Pavela Durova, o čemu je on stalno govorio. Rekao je, na primer, u intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom u aprilu, da su on i njegovi zaposleni pod pritiskom ili da bar postoji neka vrsta nadzora koji sprovodi američki Federalni istražni biro (FBI) - istakao je Lobuškin, misleći na intervju u kojem je Durov rekao da je privukao previše pažnje policije svaki put kad je posetio SAD i tvrdio da su američki obaveštajci pokušali da regrutuju jednog od njegovih zaposlenih da instalira špijunski softver u pozadini aplikacije Telegram.

Stoga, prema rečima Lobuškina, nema smisla razgovarati o namerama francuskih vlasti, koje su ga uhapsile, jer one tu uopšte ne igraju nikakvu ulogu.

Slično misli i Jekaterina Mizulina, šefica ruske Lige za siguran internet.

- Amerikanci stoje iza cele ove situacije. Vašington želi da ograniči slobodan protok informacija i da napadne kriptovalutu Telegram open netvork (TON). S obzirom na to da velike ruske kompanije ulažu u TON, hapšenje je u suštini nastavak politike sankcija SAD - napisala je Mizulina na Telegramu.

Da iza svega stoje SAD smatra i američki investitor Dejvid Saks.

- Posvećenost Durova slobodi govora i privatnosti korisnika učinila ga je metom Vašingtona. Korišćenje savezničkih zemalja za zaobilaženje zaštite Prvog amandmana američkog Ustava jeste nova verzija - napisao je Saks na Iksu.

Oni su tako reagovali nakon što su sudske vlasti u Parizu u nedelju produžile pritvor ruskom tehnološkom preduzetniku. Taj period je, prema francuskim zakonima, ograničen na 96 sati, međutim može biti produžen i na 144 sata za teška krivična dela kao što su trgovina drogom i terorizam. Tokom te faze pritvora, sudija mora ili podići optužnicu i odrediti dalji pritvor ili pustiti uhapšenog.

Dug spisak optužbi

Neimenovani zvaničnici iz Pariza kazali su za Rojters da je nalog za hapšenje izdala francuska agencija zadužena za borbu protiv nasilja nad maloletnicima OFMIN, te da je u toku preliminarna istraga o navodnoj prevari, trgovini drogom, maltretiranju putem interneta, organizovanom kriminalu i promovisanju terorizma.

- Istragu vode jedinica žandarmerije za sajber-bezbednost i nacionalna policija za borbu protiv prevara - kazali su ti izvori.

Podsetimo, Durov je uhapšen na pariskom aerodromu "Burže" u subotu kad se privatnim avionom vraćao iz Azerbejdžana. Izveštaji ukazuju na to da vlasti veruju da je on saučesnik u nizu zločina navodno počinjenih putem Telegrama zbog nedovoljne kontrole te aplikacije.

Inače, Telegram, koji je dostigao skoro milijardu aktivnih mesečnih korisnika, kreirali su Pavel Durov i njegov brat Nikolaj 2013. godine u Rusiji. Preduzetnik, koji je takođe državljanin Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Sent Kitsa i Nevisa, napustio je Rusiju 2014. i nastanio se u Dubaiju. Francusko državljanstvo je dobio 2021.

Informer

Platforma Telegram saopštila je da poštuje zakone EU, uključujući zakon o digitalnim uslugama i da posluje u skladu sa standardima te grane industrije, kao i da očekuje da situacija u vezi sa hapšenjem Pavela Durova bude brzo rešena.
Kako je istaknuto, Durov nema šta da krije i često putuje po Evropi, te je apsurdno tvrditi da je on odgovoran za zloupotrebu Telegrama. Ta platforma je uz saopštenje podelila objavu Durova iz marta, u kojoj je naveo da su sve velike društvene mreže lake mete za kritiku zbog sadržaja koji se na njima objavljuju.