Košmar za Nemačku tek počinje! AfD razvalio u Saksoniji i Tiringiji! Uspon još jedne proruske stranke, a Šolcov SPD...

 

Izlaznost na pokrajinskim izborima u obe nemačke pokrajine je bila velika. U Saksoniji je pravo glasa za ove izbore imalo 3,17 miliona, izlaznost je bila 74,4 odsto. U Tiringiji  je 1,65 miliona građana bilo pozvano na izbore, a izlaznost je bila 73,6 odsto.

CDU 31,9 odsto

AfD-a 30,6 odsto glasova

Savez Sara Vagenkneht (BSV) je na trećem mestu sa 11,8 odsto

SPD ulazi u parlament sa 7,3 odsto

Zeleni su na 5,1 odsto

 Levica 4,5 odsto

Parlament u Saksoniji ima 120 mesta, za većinu je potrebno 61 mesto. Prema sadašnjim rezultaima raspored mandata bi izgledao ovako: CDU 42, AfD 40, BSV 15, SPD 10, Zeleni 7 i Levica 6 (polazi se od toga će ući u parlament na odnosu diretknih mandata), navodi Dojče vele.

AfD Bjorna Hekea je najjača stranka u Tiringiji sa 32,8 odsto osvojenih glasova.

CDU je ostvario 23,6 odsto.

Savez Sara Vagenkneht 15, 8 odsto.

Levica premijera Ramelova 13,1 odsto. SPD 6,1 odsto.

Zeleni nisu ušli u parlament.

Parlament u Tiringiji  ima 88 mesta, za većinu je potrebno 45 mesta. Prema sadašnjim rezultatima raspored mandata bi izgledao ovako: AfD 32, CDU 23, BSV 15, Levica 12 i SPD 6.

 

Niko neće u koaliciju sa AfD

Tačan odnos političkih snaga u parlamentima biće potpuno jasan tek kasnije uveče. Međutim, jasno je sledeće: uprkos istorijskim rezultatima AfD u obe pokrajine - ta stranka neće biti na vlasti jer niko ne želi u koaliciju sa desničarima. Isto tako je jasno da ni jedna vlada ne može da se formira bez CDU i nove stranke  Savez Sara Vagenkneht.

 

Novi savezi

SAKSONIJA: U Saksoniji bi sa velikom verovatnoćom oko kolalicije mogli da se dogovore CDU, BSV i SPD. Premijer Mihael Krečmer je odbacio kolaciju sa Zelenima.

TIRINGIJA: CDU, BSV i SPD za sada nemaju većinu - fali jedno mesto. Pitanje je da li bi CDU umesto Socijaldemokrata prihvatio koaliciju sa Levicom dosadašnjeg premijera Boda Ramelova, koji je inače najbolje ocenjeni političar u toj pokrajini.

Informer

Ključne teme: migracije, rat u Ukrajini, školski sistem

Istraživanje koje naručio javni servis ARD konstatuje da su ključne teme na ovim izborima  - unutrašnja bezbednost i socijalna sigurnost. Ogromna većina ispitanih je zabrinuta zbog naglog porasta kriminala. 

Dve trećine je zabrinuto što "previše stranaca dolazi u Nemačku", a postoji snažan strah od rastućeg uticaja islama. Više od polovine ispitanih strahuje od pada životnog standarda.

Bild je pitanje o ključnim temama postavio poznatim istraživačima javnog mnjenja u Nemačkoj.

"Migracija i mir su centralne teme koje će odlučiti izbore", objašnjava Herman Binkert, šef instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, za Bild. To mišljenje deli i Matijas Jung (67), glavni demoskop istraživačke grupe Izbori: „Posebno na istoku Nemačke, izraženiji je otpor prema politici azila i izbeglica.“

Informer

Obračun sa saveznom politikom

I neazdovoljstvo saveznm politikom igra ključnu ulogu. „Većina smatra ove izbore obračunom sa saveznom politikom“, kaže Binkert. Dvoje od troje birača navodi da je politika Berlina u velikoj meri uticala na njihov izbor. „Sigurno je da veoma izraženo nezadovoljstvo saveznom vladom i strankama iz koalicije takođe igra veliku ulogu“, potvrđuje Matijas Jung.

Takođe važni faktori: strah od rata u Ukrajini i s tim  povezana nesigurnost. Manfred Gilner (81), šef Forsa-instituta, objašnjava za Bild: „To je konglomerat tema, migracije, nesigurnosti i nezadovoljstva vladom.“

Na ovim pokrajinskim izborima, koji su veoma pod uticajem savezne politike, važan je i jedan pokrajinski problem: školski sistem. „Posebno u Saksoniji i Tiringiji, mnogi su nezadovoljni školskim sistemom“, naglašava Gilner. S tim se slaže i šef INSA Binkert: „Problemi u školama pokreću ljude.“