(VIDEO) Vrata pakla svake godine rastu zastrašujućom brzinom, naučnici digli uzbunu, svet nije svestan posledica

Američki geološki zavod objavio je izveštaj o ovom fenomenu, a Business Insider prenosi njihove zabrinjavajuće nalaze.

Situacija nije dobra

Najveći krater permafrosta, krater Batagaika, nalazi se u Sibiru i prostire se na 81 hektar, dok mu je dubina 90 metara. Zbog klimatskih promena, krater se širi brže nego što se očekivalo. Poznata i kao "Kapija pakla", Batagaika je rezultat topljenja permafrosta u sibirskoj tundri, koji ispušta velike količine metana u atmosferu.

Krater Batagaj, poznat i kao Batagajka ili "kapija pakla", simbolizuje veći, često nevidljivi problem koji pogađa celu planetu. Brže zagrevanje Arktika u poređenju sa ostatkom Zemlje ubrzava otapanje permafrosta - debelog sloja tla koji je bio trajno zamrznut.

Međutim, Batagaj nije pravi krater, već najveća svetska „retrogresivna depresija" - jama koja se formira kada otapanje večitog leda uzrokuje urušavanje tla, stvarajući klizišta.

Roger Michaelides , geofizičar sa Vašingtonskog univerziteta u St. Louis, rekao je za Business Insider da je permafrost teško vizuelno predstaviti jer je uglavnom zamrznuta zemlja pod zemljom. Ali u Batagaju je izložen permafrost, što omogućava bolje razumevanje ovog fenomena.

Jama Batagaj upozorava na buduće probleme. Kada se permafrost topi, mrtve biljke i životinje zarobljene u ledu počinju da se razgrađuju, oslobađajući ugljen-dioksid i metan u atmosferu. Ovi moćni gasovi staklene bašte zadržavaju toplotu i ubrzavaju globalno zagrevanje, stvarajući začarani krug koji dodatno ubrzava otapanje permafrosta. Permafrost pokriva 15 odsto zemlje na severnoj hemisferi i sadrži dvostruko više ugljenika od atmosfere.

Znamo malo

Prema istraživanju, ako industrije i zemlje ne smanje svoje emisije, otapanje permafrosta moglo bi da oslobodi količinu gasova staklene bašte do 2100. godine uporedivu sa emisijama velikih industrijalizovanih zemalja. Rodžer Mihaelides naglašava da još uvek ne znamo sve o ovom procesu povratnih informacija, ali postoji potencijal za brze promene u klimatskom sistemu. Topljenje permafrosta moglo bi značajno da pogorša klimatsku krizu.

Studija objavljena u junu u časopisu Geomorphologi koristila je satelitske snimke i podatke dronova da bi napravila 3D model Batagajke i procenila njeno širenje tokom vremena. Istraživači su otkrili da se zapremina Batagajke povećava za oko milion kubnih metara godišnje. Takođe su izračunali da jama ispušta između 4.000 i 5.000 tona ugljenika svake godine, što je skoro jednako godišnjim emisijama 1.700 do 2.100 američkih domaćinstava.