Katastrofa! Ode Amerika u ambis! Ovo ni Tramp, ni Gospod Bog ne može da zaustavi: Alarmantne vesti digle naciju na noge!

Takav alarmantan porast objašnjava se sekundarnim efektima koji proizilaze iz agresivnog povećanja kamata da bi se zaustavila inflacija od strane američkih Federalnih rezervi (FED). U tom procesu, monetarna politika je učinila servisiranje duga skupljim, pošto su isplaćivani veći prinosi na državne obveznice.

Dnevni trošak kamata se udvostručio od 2020. godine, kada je FED počeo da povećava kamatne stope. Krajem ovog meseca, FED će odlučivati o daljim koracima u svojoj monetarnoj politici. Ekonomisti i investitori očekuju smanjenje kamatnih stopa, usred velike neizvesnosti na finansijskom tržištu.

Glavni ekonomista u konsultantskoj i investicionoj kompaniji "Apolo" Torsten Slok je ocenio da će, ako Federalne rezerve smanje kamatne stope za 1 procentni poen, a cela kriva prinosa, koja predstavlja odnos između kamatne stope ili troškova kredita i vremena do dospeća duga za datog zajmoprimca u datoj valuti, opadne za 1 procentni poen, dnevni troškovi kamata smanjiti sa tri milijarde dolara dnevno na 2,5 milijarde dolara dnevno. 

"Rasipnička fiskalna politika" gomila dug

Stručnjaci prognoziraju da će sledeći američki predsednik pogoršati budžetski deficit, koji premašuje 1,5 biliona dolara, što bi povećalo ukupan dug.

Uzimajući u obzir predloge za porez i potrošnju republikanskog kandidata Donalda Trampa, deficit bi se povećao u rasponu od 4,1 do 5,8 biliona dolara u narednoj deceniji.

Pod mogućom upravom kandidata demokrata Kamale Haris, procenjuje se da bi porast za 1,2 do 2 biliona dolara u narednih 10 godina.

Ko god da pobedi na predsedničkim izborima, analitičari "Džej Pi Morgana" nazvali su situaciju "neodrživom".

- Bez obzira na ishod izbora, trend od pandemije je rasipnička fiskalna politika koja apsorbuje znatne količine kapitala i podstiče veća privatna ulaganja - objasnili su stručnjaci banke.

Krajem jula, bruto nacionalni dug severnoameričke sile je prvi put u istoriji premašio 35 biliona dolara.

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon o gornjoj granici duga u junu prošle godine kako bi izbegao neizvršenje obaveza koje bi moglo da dovede do "ekonomske i finansijske katastrofe" u zemlji, kako je upozorilo Ministarstvo finansija. Nakon što je postignut konačni dogovor, Predstavnički dom i Senat dali su podršku nacrtu zakona kojim se limit duga suspenduje do 1. januara 2025. godine.

Gornja granica duga je ukupan iznos novca koji američka vlada može da pozajmi da ispuni svoje postojeće zakonske obaveze, kao što su isplata socijalnih ili medicinskih davanja, vojnih plata, kamata na državni dug, povraćaja poreza i drugih plaćanja.