Zašto je ovo Putin uradio?! Dugin otkrio šta se krije iza neočekivanog poteza ruskog lidera! "Sa punim pravom..."

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je ironično da "podržava" kandidatkinju demokrata Kamalu Haris za američke predsedničke izbore u novembru.

Dugin tvrdi da će se Tramp, ako pobedi, ponašati drugačije nego tokom prvog mandata, s obzirom na to da je svestan da više neće imati drugu priliku da sprovede svoje ideje.

Za njega, Trampova retorika nije samo populistička borba, već nacionalna misija koja je u suprotnosti sa globalističkom agendom.

Dugin prepoznaje u Trampu potencijal za ono što on naziva „vrtoglavo hegelijansko pitanje ustavne monarhije“, naglašavajući da bi proglašenje monarhije moglo biti način na koji bi Tramp ponovo „učinio Ameriku velikom“.

Što se tiče odnosa sa Rusijom, Dugin predviđa da bi Tramp mogao ukinuti sankcije i pokušati da pridobije Rusiju kao saveznika u globalnoj utakmici protiv Kine.

Ipak, Dugin ističe da Rusija neće podržati Trampa, jer smatra da je Kamala Haris bolja opcija za Rusiju. Njegov rezon je jednostavan - Haris će, prema Duginovim procenama, „sigurno uništiti Ameriku“, što je, kako on vidi, dugoročno korisnije za Rusiju.

Duginovo mišljenje o Trampu nije novo. Još ranije je pisao o njemu kao o figuri koja unosi pometnju u globalni poredak, ali koja se, sa stanovišta ruskih interesa, ponaša nepredvidivo.

Dugin je u više navrata isticao Trampa kao protivnika globalističkog projekta, ali i kao nekoga ko može da destabilizuje zapadnu hegemoniju. Međutim, u ovom tekstu, čini se da Dugin dolazi do zaključka da Harisova predstavlja sigurniju opciju za postizanje dugoročnog cilja slabljenja američke moći.

Dugin se osvrće i na unutrašnju politiku SAD, tvrdeći da će Tramp, ako dođe na vlast, preduzeti radikalne poteze – od eliminacije LGBT+ zajednice do izgradnje „najvišeg zida“ na granici sa Latinskom Amerikom.

Ove ideje su deo Trampove šire vizije za povratak tradicionalnih američkih vrednosti, koje Dugin vidi kao potencijalni preokret za Sjedinjene Američke Države.

Međutim, Duginov stav prema Harisovoj nije motivisan simpatijama prema njenim politikama. Naprotiv, on je svestan da njena pobeda može izazvati unutrašnju nestabilnost i dalju polarizaciju u Americi, što bi Rusiji omogućilo da lakše manipuliše međunarodnim odnosima.

Kao što Dugin ironično navodi, Rusija je zadovoljna sa oba kandidata - sa Trampom, koji bi mogao uspostaviti tradicionalnu američku monarhiju, ili sa Harisovom, koja bi, prema njegovim procenama, ubrzala propadanje Amerike.

Ova analiza se uklapa u širu Duginovu geopolitičku misao koja se zasniva na evroazijskom pristupu i kritici zapadnog globalizma. On je ranije pisao o važnosti multipolarnog sveta, gde bi se velike sile, poput Rusije, Kine i Indije, suprotstavile zapadnom liberalizmu i neoliberalizmu.

Dugin vidi slabljenje SAD kao ključni korak u stvaranju tog novog poretka, i upravo zato se zalaže za strpljenje i neintervenciju Rusije u američke izbore. Zaključujući svoju analizu, Dugin se pita zašto bi Rusija uopšte intervenisala u američke izbore kada obe opcije - i Tramp i Haris - dugoročno gledano, mogu raditi u korist Rusije.

Tramp, sa svojom borbom protiv globalizma i povratkom ka tradicionalnim vrednostima, ili Haris, sa unutrašnjim haosom koji bi, prema Duginovim rečima, neizbežno donela, predstavljaju mogućnosti koje Dugin i drugi ruski geopolitički mislioci vide kao korisne za Rusiju u narednim godinama.

Duginova vizija je, u suštini, vizija sveta u kojem Amerika više ne zauzima dominantno mesto, a Rusija igra ključnu ulogu u oblikovanju novog globalnog poretka.