Odlučeno je! Otvara se drugi front, šta će Amerika da uradi?! Saveznici neće da ih slušaju, sve ide ka stravičnom krvoproliću!

Pripreme za invaziju

Načelnik izraelskog Generalštaba, Herc Halivi, odobrio je vojne planove za severni pravac, ali nije precizirao da li to znači skoro kopneno napredovanje u Liban, slično invaziji iz 2006. godine. Ministar odbrane Joav Galant najavio je „novu fazu“ vojne kampanje, naglašavajući da se „težište pomera na sever“. Iz Gaze je prebačena 98. elitna divizija ka libanskoj granici, gde sprovodi vežbe simulacije invazije. Kako se tvrdi u Tel Avivu, cilj je da Bejrut bude vraćen u „kameno doba“.

Nakon toga usledili su raketni udari na stotinu objekata „Hezbolaha“. Izraelski lovci kružili su nad Bejrutom, demonstrirajući ranjivost libanske prestonice. Napad je izveden i tokom govora Hasana Nasrala, vođe „Hezbolaha“, koji je najavio da će kazniti agresora i iskoristiti ovu priliku za sukob na bojnom polju.

Pojačani napadi i civilne žrtve

Dnevni napadi su se nastavili i 20. septembra, pri čemu su pogođeni stambeni objekti i automobili. Prema izveštajima izraelskog armijskog radija „Galej Cahal“, meta je bio jedan od visokih komandanata „Hezbolaha“. Broj ubijenih i ranjenih civila još uvek nije utvrđen.

Tel Aviv je ranije najavio planove za uništenje palestinskog pokreta Hamas i oslobađanje zarobljenika u Gazi, uz povratak više od 60.000 građana Izraela u pogranične oblasti sa Libanom. Takođe, planira se uspostavljanje „sigurnosne zone“ na susednoj teritoriji kao mera zaštite od raketnih napada. Ove akcije prete velikim ratom.

Netanijahu se sastao sa američkim specijalnim izaslanikom za Liban, Amosom Hokštajnom, i jasno dao do znanja da je povratak izbeglica nemoguć bez fundamentalne promene bezbednosne situacije na severu. Premijer je zahvalio SAD na podršci, ali je istakao da će Izrael na granici sa Libanom postupati prema sopstvenim procenama.

Sumnje u uspeh operacije

Hokštajn je izrazio sumnje u efikasnost vojne operacije, smatrajući da će sukobi dovesti do dugotrajnog konflikta, a ne povratka ljudi kućama, piše „Axios“. SAD predlažu Tel Avivu da se fokusira na diplomatiju.

Prema proceni „Džeruzalem posta“, vojna kampanja protiv „Hezbolaha“ mogla bi početi za četiri do šest nedelja, ali se ne isključuje mogućnost odlaganja invazije za proleće zbog težih uslova borbe zimi u planinskim oblastima.

Eksplozije u Libanu i optužbe na račun „Mosada“

Pre izraelskog napada, Liban je zadesila serija eksplozija elektronskih uređaja, što je izazvalo brojne žrtve. Hezbolah optužuje izraelski „Mosad“ za miniranje opreme i aktiviranje putem daljinskog signala. Kao odgovor, Hezbolah je 18. septembra ispalio rakete „Kaćuša“ na izraelske položaje, ali bez žrtava.

Libanska vlada, iako suočena sa eskalacijom, ne želi impulsivne poteze i apeluje na UN da utiču na prekid nasilja koje preti da uvuče ceo region u spiralu sukoba.

Rat na vidiku

Iako Izrael već duže vreme ima planove za invaziju, nije jasno da li će ih sprovesti u delo. Otvaranje drugog fronta bi ozbiljno pogodilo izraelsku ekonomiju. Netanijahu se suočava sa teškom unutrašnjom političkom krizom i vidi rat kao jedini izlaz koji bi mu doneo političku pobedu, zaključuju RIA novosti.