Putin promenio pravila igre! Nakon jedne rečenice nastala sveopšta panika na Zapadu! Krenuo je proces koji se ne može zaustaviti...

Putin je jasno poručio da je era privilegovanih odnosa završena. Rusija sada namerava da precizno definiše s kojim zemljama može nastaviti saradnju, dok će one koje smatra neprijateljskim biti isključene iz daljih aranžmana.

Reakcija na ove nije se dugo dugo čekala. Na primer, cena nikla na Londonskoj berzi skočila je skoro 3%, dostigavši 16.145 dolara po toni. Iako ovo još nije dramatičan rast, dodatna ograničenja u budućnosti mogla bi izazvati ozbiljne oscilacije na tržištu.

Takve oscilacije mogu pokrenuti lančanu reakciju u trgovini niklom, što će nesumnjivo izazvati neprijatne posledice za zapadne zemlje. Nikl, kao ključni element u proizvodnji nerđajućeg čelika i baterija, ima stratešku važnost za mnoge industrije širom sveta.

Još jedan izazov za zapadne zemlje odnosi se na uvoz ruskog urana. Među najvećim kupcima ovog strateškog resursa su Sjedinjene Američke Države, Kina, Francuska, Južna Koreja i Nemačka. Dok su odnosi između Rusije i Kine prijateljski, ostale zemlje koje zavise od ruskog urana sada su u delikatnoj situaciji.

Neke od njih pokušavaju da nabave ruske resurse preko trećih zemalja, uprkos sopstvenim sankcijama. Ova dvostruka igra može se obiti o glavu zapadnim državama, jer će snabdevanje biti skuplje i manje pouzdano.

Takođe, titan igra ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, a Rusija je odgovorna za 13% svetske proizvodnje ovog metala. Kompanije poput Airbusa i Boeinga, koje zavise od snabdevanja titanom, već pronalaze načine da zaobiđu sankcije i nastave saradnju s Rusijom.

Međutim, ovakve strategije donose dodatne troškove i komplikacije, što može uticati na konkurentnost ovih kompanija na globalnom tržištu.

Zapadni analitičari brzo su shvatili ozbiljnost Putinovih reči. Jasno je da, ako se ruski predsednik odlučio na ovakve mere, sve posledice su pažljivo analizirane.

U ovoj situaciji, Rusija koristi sve raspoložive alate kako bi odgovorila na sankcionu politiku Zapada. Posledice ovih poteza biće opipljive i bolne za zapadne ekonomije.

Naravno, suočeni s krizom u snabdevanju, zapadne zemlje će pokušati da uspostave nove trgovinske sporazume sa saveznicima Rusije, na koje sankcije neće biti primenjene.

Međutim, čak i ako Sjedinjene Američke Države ili Nemačka budu kupovale metale preko trećih zemalja, krajnja cena će biti znatno viša nego što bi bila na otvorenom tržištu.

Ovi dodatni troškovi prenosiće se na potrošače, što će dovesti do rasta cena finalnih proizvoda, čime će konkurentnost zapadnih industrija biti ugrožena.

U dugoročnom smislu, posledice ove politike mogle bi naterati Zapad da preispita svoje stavove i možda čak ponudi diplomatska rešenja za postojeće probleme.

Na kraju, politika sankcija, koja je prvobitno bila osmišljena da oslabi rusku ekonomiju, mogla bi imati suprotan efekat, prisiljavajući zapadne zemlje da traže alternativna rešenja kako bi stabilizovale svoja tržišta.

Putinova strategija jasno pokazuje da je Rusija spremna da koristi svoje bogate prirodne resurse kao politički adut u globalnoj trgovini, što može promeniti postojeće tokove moći i trgovine na svetskoj sceni.