Izraelska odmazda biće brutalna! Obaveštajne službe SAD i agenti Mosada na terenu u Iranu targetiraju mete!

Tri kategorije mogućih meta za izraelski kontranapad. Uz pomoć američke satelitske obaveštajne službe i agenata Mosada, izraelske obaveštajne službe, sa terena u Iranu, Izraelske odbrambene snage (IDF) imaju širok spektar ciljeva. Ovi ciljevi se mogu grubo podeliti u tri kategorije:

Konvencionalni vojni ciljevi

Rane i očigledne mete biće baze iz kojih je Iran lansirao balističke rakete. To znači: lansirne rampe, komandni i kontrolni centri, rezervoari za gorivo i skladišni bunkeri.

Oni bi dodatno mogli da gađaju baze Revolucionarne garde (IRGC) i sisteme protivvazdušne odbrane i druge raketne baterije. Možda čak pokušaju da ubiju ključne ljude uključene u iranski program balističkih projektila.

Ekonomski ciljevi 

To bi uključivalo najranjiviju državnu imovinu Irana - petrohemijska postrojenja, proizvodnju električne energije i moguće interese za transport.

Međutim, ovo bi bio krajnje nepopularan potez u Iranu jer bi uticao na živote običnih ljudi više od bilo kakvog napada na vojsku.

Nuklearne mete 

Ovo je ključna tačka za Izrael. Poznato je, prema agenciji UN za praćenje nuklearne energije (IAEA), da Iran obogaćuje uranijum daleko iznad 20 odsto potrebnih za civilnu nuklearnu energiju. Izrael i drugi sumnjaju da Iran pokušava da dostigne „prelomnu tačku" gde bi mogao da napravi nuklearnu bombu u veoma kratkom vremenskom periodu.

Moguće mete na listi Izraela su Parčin, epicentar iranskog vojnog nuklearnog programa, istraživački reaktori u Teheranu, Bonabu i Ramsaru, kao i velika postrojenja u Bušeru, Natanzu, Isfahanu i Ferdou.

Veliki deo proračuna Izraela će uključivati pokušaje da se predvidi kako će Iran uzvratiti i kako to ublažiti. Stav Irana je da je nakon lansiranja tih projektila na, kako kažu, izraelske vojne ciljeve, situacija sada izjednačena. Ali upozoravaju da će Iran ponovo uzvratiti ako Izrael odgovori.

- Ovo je samo delić naših mogućnosti - rekao je iranski predsednik Masud Pezeškijan. IRGC je pojačao ovu poruku, navodeći: "Ako cionistički režim odgovori na iranske operacije, suočiće se sa razornim napadima".

Iran ne može vojno pobediti Izrael

Iran ne može vojno pobediti Izrael. Njegovo vazduhoplovstvo je staro i zastarelo, njegova protivvazdušna odbrana je porozna i Iran mora da se nosi sa godinama zapadnih sankcija.

Međutim, poseduje ogroman broj balističkih i drugih projektila, kao i dronove sa eksplozivom i brojne saveznike i proksi milicije širom Bliskog istoka. Njegova sledeća salva raketa mogla bi da bude usmerena na izraelske civilne objekte, a ne na vojne baze. Napad milicije koju podržava Iran 2019. na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji pokazao je koliko su susedne zemlje ranjive za napad.

Iranska mornarica, koja deluje u Persijskom zalivu, ima velike flote malih, brzih raketnih napadačkih brodova, koji bi potencijalno mogli da preplave odbranu ratnih brodova 5. flote američke mornarice u roju. Ako dobije naredbu, mogla bi da pokuša da postavi mine u Ormuskom moreuzu, prekinuvši protok do 20 odsto dnevnog svetskog izvoza nafte, što bi imalo veliki uticaj na globalnu ekonomiju.

A tu su i sve američke vojne baze, raspoređene duž arapske strane Persijskog zaliva, od Kuvajta do Omana. Iran je upozorio da ako bude napadnut, ne samo da će uzvratiti Izraelu, već će gađati bilo koju zemlju za koju smatra da podržava napad.

Dakle, ovo su samo neki od scenarija koje sada razmatraju odbrambeni stratezi u Tel Avivu i Vašingtonu.

Konačno, zanimljivo je pogledati domet iranskih raketa, posebno u kontekstu pretnje da, ako Izrael uzvrati, u novom napadu Iran neće ciljati samo Izrael. Sa onim što Iran trenutno ima na raspolaganju, najdalje što može da gađa je 2.000 kilometara. Na zapadu su Grčka, Srbija, Rumunija i Ukrajina poslednje na dohvat ruke. 

Informer