Svetski eksperti otkrivaju da li Iran ima nuklearno oružje i ako nema koliko je blizu atomske bombe?!

Sjedinjene Države i Izrael, navodi list, odavno govore kako Iranu neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu. Problem je i što Izrael. iako to nikad nije priznao, ima najmanje 90 nuklearnih glava. List podseća da je važno istaći da su nuklearne sile SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj „nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije koji stvari drže pod kontrolom. Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu.

Njujork Tajms osvrnuo se na ovu temu iz drugačijeg ugla. List navodi da Iran, uprkos brojnim strahovima da je prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa (za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe) čeka najmanje godina teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.

Prema analizi Njujork Tajmsa, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo prvorazredno i za demokratskog guvernera Tima Valca i republikanskog senatora Džej Di Vensa, jer je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na „jednu ili dve nedelje".

Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NIT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti potrebne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.

- Mislim da nema opasnosti da Iran počne da ispaljuje nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud , profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija.

Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva. 

- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker , bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.

- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljive, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka - rekao je Heker..

Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.

S druge strane, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearno širenje, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, „u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.

Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NIT ,  bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.

Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem eksploziva bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.

U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark A. Millei , bivši predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga, koji je rekao da će Iranu biti potrebno „nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da „američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran „još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".

Informer

Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu. Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije", istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.