(MAPA) Horor! Amerika i Izrael već odlučili šta je meta! Objavljena karta koja ledi krv u žilama, sve će ovo zasuti projektilima?!

Nuklearna infrastruktura kao glavni cilj

Jedna od glavnih tema u medijima je iranska nuklearna infrastruktura, koja obuhvata četiri ključna objekta, pet ako se računa i vojno-istraživački kompleks u Parčinu. Najvažniji među njima je nuklearni istraživački centar u Natanzu, gde se nalazi postrojenje za obogaćivanje uranijuma, a izvode se i ključna istraživanja u oblasti civilne nuklearne energije.

Ovaj objekat već je bio meta izraelskog napada u aprilu 2021. godine, kada je jedan od njegovih pogona bio uništen eksplozijom. Međutim, centar je ubrzo obnovio rad u punom kapacitetu. Pored toga, u proleće 2022. godine Iran je potresla serija "misterioznih smrti" visokih zvaničnika Revolucionarne garde (IRGC), kao i naučnika povezanih sa iranskim nuklearnim programom, među kojima je bio i stručnjak iz Natanz laboratorije.

Iste godine, poginuo je i vojnik iz specijalne jedinice Kuds koja je bila zadužena za proizvodnju bojevih glava u Parčinu, a izraelski mediji su označili ovaj kompleks kao lokaciju opremanja raketa nuklearnim bojevim glavama.

Naftna industrija

Iako su nuklearni objekti najčešće u fokusu, postoji još jedan cilj koji mnogi zaboravljaju – iranska naftna industrija. Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza nafte, pa bi napadi na ključne rafinerije, poput onih u Abadanu ili Širazu, mogli imati katastrofalne posledice po iransku unutrašnju stabilnost.

Gubitak nekoliko velikih postrojenja mogao bi prouzrokovati ozbiljne ekonomske teškoće i podstaći nove talase protesta, slične onima iz 2022. godine. Već postojeći protestni potencijal, uzrokovan sankcijama, visokom inflacijom i nezadovoljstvom stanovništva, mogao bi u takvoj situaciji eskalirati.

Udar na iransku naftnu industriju bio bi udar i na Kinu koja je najveći kupac iranske jeftine, ali veoma kvalitetne nafte.

Prema izveštaju zasnovanom na podacima trgovaca i pratilaca brodova koje je sakupio Rojters u oktobru 2023. godine, Kina je uštedela skoro 10 milijardi dolara u prvih devet meseci 2023. godine putem rekordne kupovine nafte od Irana, Rusije i Venecuele, od kojih su svi prodavali po ceni sa popustom

Informer

Nuklearka Bušer

Osim nuklearnih i ekonomskih ciljeva, potencijalne mete izraelskih napada mogu biti i vojni i vladini objekti. Takvi napadi mogli bi proizvesti željeni politički efekat, pogotovo ako budu pažljivo orkestrirani kao deo izraelskog "odgovora" na iranske provokacije.

Ipak, Izrael mora uzeti u obzir iranske pripreme za odbranu, kao i moguće posledice napada na objekte poput nuklearne elektrane Bušer, koja se nalazi blizu Persijskog zaliva, jer bi takav napad mogao destabilizovati ceo region.

Ova nuklearna elektrana nije uključena u nuklearni spor između Irana i zapadnih zemalja jer Rusija upravlja ciklusom nuklearnog goriva.

Bušer je jedina nuklearna elektrana u Iranu koja je u funkciji. Snage 1.000 megavata (neki izveštaji kažu i nešto manje), ima reaktor pod vodenim pritiskom VVER V-446 ruskog dizajna, a Rusija je i učestvovala u njegovoj implementaciji. 

Nesigurnost oko ciljeva i pripreme Irana

Iako je teško sa sigurnošću reći koje bi ciljeve Izrael odabrao, jasno je da Iran mora biti spreman na različite scenarije. Posebno jer izraelski mediji šire narativ o mogućem iranskom testiranju nuklearnog oružja na poligonu u Semnanu.

Na nedavnom poligonu vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde registrovan je zemljotres jačine 4,4 stepena, što su mnogi povezali sa mogućim nuklearnim testiranjem. Međutim, stručnjaci ističu da su ovakvi potresi uobičajeni zbog seizmičke aktivnosti u regionu, pa tvrdnje o nuklearnim probama zasad deluju preterano.

Najgori ishodi

Iako su spekulacije o izraelskom napadu na Iran brojne, ne postoji jasna slika o tome koje bi ciljeve IDF mogao odabrati. Ipak, najizglednije mete su iranska nuklearna infrastruktura, ključne naftne rafinerije i vojni objekti, dok bi napad na nuklearnu elektranu Bušer imao dalekosežne posledice po ceo Bliski istok. Iran, suočen sa ozbiljnim pretnjama, mora biti spreman na sve scenarije, uključujući i one koji uključuju najgore ishode.