PUTIN MORA DA DOBIJE RAT DO 2026, INAČE... Obelodanjeni šok podaci o Rusiji: Kremlj mora hitno da reaguje!

Sa ovom tezom prvi u javnost izašao je šef ukrajinske obaveštajne službe Kiril Budanov, jedan od najeksponiranijih obaveštajaca sveta, koji je sredinom septembra ocenio da če se na vratima Kremlja gomilati ekonomski, finansijski i socijalni problemi koje više neće moći da rešavaju kao do sada.

Predviđanje Budanova

Tragom ove informacije, uz ogradu da se previđanja Budanova i nisu ostvarila u prošlosti (na primer da će proleća 2023. godine Ukrajinci vratiti na Krim), švedski ekonomista Anders Oslund i danski vojni analitičar Anders Puk Nilsen, analizirali su stanje ruske ekonomije i došli do zaključka da ratna ekonomija Kremlja nije održiva ni na srednji rok, posredno potvrđujući tezu Budanova da će Rusija biti primorana da okonča ratna dejstva najkasnije do 2026. godine.

Informer

Švedski ekonomista, koji je sa američkim kolegom Džefrijem Saksom početkom devedesetih trebalo da postavi temelje tržišne ekonomije u Rusiji, ocenio je da sankcije zapadne sankcije protiv Rusije deluju, a za taj zaključak navodi nekoliko argumenata.

- Prvo, sankcije zaista nanose štetu ruskoj ekonomiji, i indirektno i direktno, i ukupno „skidaju" 2 do 3 odsto BDP-a godišnje. Jedini proizvodni sektor ruske privrede trenutno je vojska (u najširem smislu), dok je doprinos svih ostalih zanemarljiv. Treće, cifre ruske inflacije od 9,1 odsto (za avgust) nerealno niske i u stvarnosti je reč o mnogo ozbiljnijem rastu cena. Četvrto, iako javni dug Rusije nije visok, zemlja je od početka rata imala vrlo malo mogućnosti za pozajmljivanje novca i živela je od poreza i rezervi. A u ovom drugom već su dobro zagrabili, pa je nacionalni fond za tri godine pao sa 183 milijarde dolara na 55 milijardi, dok je oko 300 milijardi još zamrznuto u zapadnim zemljama, uglavnom u Belgiji. Kremlj mogao da „spali" preostale rezerve do kraja sledeće godine - ocenjuje Oslund.

Sa ovim stavovima slaže se i danski analitičar Nilsen koji posebno ističe problem inflacije u Rusiji. 

Vojni sektor diže inflaciju

- Prvi značajan faktor je izuzetno povećana vojna potrošnja i nedostatak ljudstva. Sami Rusi tvrde da mesečno regrutuju oko 30.000 novih vojnika (američki analitičar Majkl Kofman smatra da je taj broj verovatno negde između 20 i 25 hiljada). Istovremeno ih privlače plate i bonusi koji su i do 4 do 5 puta veći od prosečne ruske plate, što zauzvrat primorava poslodavce u sektoru odbrane da ponude veće plate kako bi zadržali radnike. Oni su svakako manji od iznosa koji se može zaraditi u vojsci. Dakle, vojska prvo uzima veliki broj radnika i potencijalnih radnika, što povećava njihovu nestašicu, a istovremeno doprinosi podizanju zarada u celom sektoru odbrane, što opet primorava druge aktere u ruskoj ekonomiji da učine isto. Za obične Ruse - velika, veća primanja. Ali u isto vreme, to je i recept za porast inflacije - ističe Nislen i podvlači da se pozitivni efekti ruske ratne ekonomije, odnosno rast plata, niska nezaposlenost i rast investicija privode kraju.

- Ukratko, gotove su debele krave, dolaze mršave - navodi on.

Informer

Šta kaže MMF?

Prema podacima MMF iz aprila (uskoro bi trebao da bude objavljen novi izveštaj), stoji da se očekuje rast ruskog BDP-a po stopi od 3,2 odsto u 2024. i ukupno dostići vrednost od 2,06 triliona dolara. Očekuju nezaposlenost na nivou od 3,2 odsto, inflaciju od 5,3 odsto, a ukupan državni dug na nivou od 20,8 odsto. 

Ovo na prvi pogled deluju daleko od katastrofalnog, pošto je reč o stopi rasta BDP-a na kojoj bi Moskva zavidela EU - koja zajedno raste po stopi od 0,8 odsto - podaci šefice Ruske narodne banke Elvire Nabiuline pokazuju da stvari nisu baš savršene. 

Ona je u septembru navela da očekuje da će inflacija biti "viša od očekivanih 6,5 do 7 odsto iz julske prognoze" i usput je podigla ionako visoku kamatnu stopu sa 18 na 19 odsto. Kako je pisao „Moskva tajms", analitičari Renesans kapitala očekuju da bi Nabiulina kamata do kraja godine mogla da bude podignuta na čak 21 odsto (na početku rata bila je 20 odsto). 

Istovremeno, gotovinski krediti u Rusiji se već izdaju po godišnjoj kamatnoj stopi od 27,1 odsto (veća je bila u aprilu 2024.), hipotekarni krediti po stopi od 20,8 odsto, a država pozajmljuje novac preko jednogodišnjih državnih obveznica po stopi od čak 18,25 odsto.