Nož u leđa! Ovo je kraj Ukrajine, Zapad ih izdao i ostavio Putinu na milost i nemilost! Posledice će biti stravične, svi čekaju ovaj datum...

Poseta novog generalnog sekretara NATO-a Kijevu

Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute nije gubio vreme i odmah je posetio Kijev nakon preuzimanja dužnosti, obećavši „neprekidnu podršku Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom“. Njegove reči su bile iskrene, ali on je svestan političkih tenzija koje postoje širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Tim Vilsej-Vilsi, bivši britanski diplomata, piše o ovome za londonski odbrambeni institut "Royal United Services Institute".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je svestan ove realnosti dok predstavlja svoj plan akcije po evropskim prestonicama nakon ambivalentnog prijema u Vašingtonu.

Predsednički izbori u SAD kao ključna prekretnica

Predstojeći predsednički izbori u Sjedinjenim Državama predstavljaju najopasniju tačku za Ukrajinu. Moguća pobeda Donalda Trampa mogla bi dovesti do toga da on stupi u direktan kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom već 6. novembra. Ovaj kontakt mogao bi signalizirati početak pregovora koji bi se mogli voditi početkom 2025. godine.

Dok se niko ne zalaže za produženje ovog konflikta duže nego što je potrebno, Zelenski bi mogao strahovati od rezultata pregovora pod Trampom, s obzirom na istoriju pregovora, poput sporazuma iz Dohe 2020. sa talibanima, koji se često opisuju kao loš diplomatski dogovor.

Podrška Bajdena: Dovoljno za odbranu, ali ne i za pobedu

Američka podrška Ukrajini je često kritikovana kao nedovoljna i zakasnela. Iako su obimi vojne pomoći iz Vašingtona značajni, oklijevanje predsednika Džoa Bajdena da odobri upotrebu dalekometnih raketa Storm Shadow za napade unutar Rusije, odražava opšti trend američke politike.

Kao lider globalne supersile, Bajden je pažljivo balansirao kako bi sprečio eskalaciju sukoba i izbegao nuklearnu krizu. Ukrajina je tako dobila dovoljno podrške da ne izgubi rat, ali ne i dovoljno da ga dobije. Evropska podrška bila je šarolika, sa zemljama poput baltičkih država, Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske koje su pružile značajniju pomoć, dok su Mađarska i potencijalno Slovačka i Austrija bile rezervisane.

Neizvesna budućnost za Ukrajinu i Evropu

Perspektive za Ukrajinu, a time i Evropu, nisu svetle. Osim unutrašnjih turbulencija u Rusiji ili krize u Moskvi, budućnost izgleda tmurno. Iako bi Putin mogao proglasiti pobedu uprkos visokim troškovima sukoba, postavlja se pitanje šta bi značilo potencijalno „izdanje“ Ukrajine.

Održala bi kontrolu nad oko 82% svoje teritorije, uz obnovu zapadne pomoći za infrastrukturu, ali je moguće da bi se u tom trenutku privlačnost članstva u Evropskoj uniji smanjila.