NATO u neverici! Simulirali napad Rusije, pa došli do šokantnog saznanja! Putin uzima sve ovo i vrši prodor, cilj je samo jedna tačka!

Ova procena izvedena je uz učešće bivših visokih NATO zvaničnika, uključujući generala Filipa Bridlava i generala Bena Hodžisa.

Scenario za 2027. godinu

Prema simulaciji, napad bi se dogodio 2027. godine. U najgorem slučaju za NATO, Savezu bi bilo potrebno do deset dana da organizuje kopnenu pomoć baltičkim državama na osnovu Člana 5 Sporazuma o kolektivnoj odbrani NATO-a, koji predviđa odbranu svih članica u slučaju napada na jednu od njih.

Tokom tog perioda, ruske snage bi ostvarile značajan napredak, zauzevši Letoniju i krenuvši u ofanzivu na Litvaniju. Simulacija je uključila i ulogu nemačkih trupa stacioniranih u regionu, predviđajući da bi se one morale povući usled intenzivnog napada ruskih snaga iz pravca Kalinjingrada i Belorusije, pre nego što bi stigla adekvatna pomoć NATO-a.

Ruska ofanziva i NATO odgovori

Prema izveštaju, snage NATO-a stacionirane u regionu, iako brojne, ne bi bile dovoljne da zaustave početni nalet ruskih trupa, naročito u slučaju napada sa više frontova. NATO snage bi se povlačile kako bi izbegle opkoljavanje, a pojačanja iz drugih članica alijanse stigla bi tek nakon nekoliko dana.

Iako je moguće da bi NATO uspeo da povrati deo izgubljene teritorije nakon angažovanja glavnih snaga, u tom trenutku Rusija bi već značajno napredovala u regionu.

Izazovi za NATO

Jedan od ključnih zaključaka simulacije je da NATO ne bi mogao odmah da odgovori na rusku ofanzivu zbog logističkih problema i koordinacije trupa. Istaknuto je da bi velika udaljenost glavnih snaga Saveza od baltičkih država i kašnjenje u angažovanju potrebnih resursa pružili značajnu prednost Rusiji u ranoj fazi sukoba.

Član 5 Sporazuma o kolektivnoj odbrani NATO-a, koji predstavlja temelj alijanse, predviđa da je napad na jednu članicu napad na sve članice. Međutim, simulacija je pokazala da reakcija alijanse ne bi bila trenutna, što bi omogućilo Rusiji da brzo napreduje pre nego što NATO uspe da organizuje odbranu.

Uloga Nemačke i strateška važnost Kalinjingrada i Belorusije

Izveštaj naglašava važnost vojnog prisustva Nemačke u regionu, jer su nemačke trupe već stacionirane u Litvaniji kao deo NATO pojačanja. Međutim, simulacija predviđa da bi ove trupe bile među prvima koje bi se morale povući pod naletom nadmoćnih ruskih snaga.

Posebno je naglašena strateška važnost Kalinjingradske oblasti, ruske eksklave između Poljske i Litvanije, kao i savezništvo sa Belorusijom. Ove dve tačke pružaju Rusiji značajnu vojnu prednost, omogućavajući brzo napredovanje trupa u baltičke države. Kalinjingrad, sa svojom bazom za kopnene, mornaričke i vazduhoplovne snage, omogućava brzo reagovanje i sprovođenje kombinovanih operacija na više frontova.

S druge strane, Belorusija može poslužiti kao polazište za napad sa jugoistoka, stvarajući dodatni pritisak na Litvaniju i baltičke zemlje.

Rusija bi imala stratešku prednost

Simulacija američkog Centra za ratovanje nove generacije osvetljava izazove sa kojima bi se NATO suočio u hipotetičkom sukobu sa Rusijom u Baltiku. Iako NATO ima značajno vojno prisustvo u baltičkim zemljama, analiza pokazuje da bi Rusija imala stratešku prednost u prvim danima sukoba, koristeći geografske i logističke prednosti.

Zbog ovih faktora, važno je da NATO dodatno ojača svoju sposobnost brzog reagovanja i poboljša strategiju odbrane kako bi se izbegli gubici teritorija u slučaju potencijalne ruske ofanzive. Ova simulacija otvara diskusiju o dugoročnoj održivosti baltičkih država kao članica NATO-a i o potrebi za jačanjem kapaciteta Saveza da odgovori na pretnje u istočnoj Evropi.