Džabe Trampu i pobeda, ako ne osvoji ovo! Ključna borba se vodi na frontu koji će preokrenuti sve!

Ako budu izabrani, predsenički kandidati obećavaju: smanjenje poreza (i povećanja), mnoštvo poklona i velike delove zakona koji se odnose na pitanja kao što su abortus, zdravstvena zaštita, životna sredina i strana vojna pomoć, piše The Conversation. 

Bez obzira na to ko će pobediti na predsedničkim izborima, jedina stvar koja je zajednička svim ovim stavkama? Ne mogu da prođu bez Kongresa, koji se sastoji od Predstavničkog doma (donji dom telo) i Senata (gornji dom).

Senat trenutno kontrolišu demokrate, 51 prema 49, dok republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, 220 prema 212.

Informer

Veb-sajt FiveThirtiEight, koji objedinjuje ankete, predviđa da su republikanci daleko verovatnije da pobede u Senatu 2024. godine. 

S obzirom na brojke, Senat je taj koji najviše brine demokrate i uzbuđuje republikance. Demokrate će verovatno izgubiti zastupljenost u Zapadnoj Virdžiniji koja je naklonjena republikancima, a mogla bi izgubiti i dodatna mesta u Ohaju, Montani, Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu. Postoji šansa da demokrate zauzmu mesta na Floridi i Teksasu.

Ko osvoji Senat mogao bi da ograniči sledećeg predsednika, ako opoziciona stranka ima kontrolu. U Senatu, filibaster, taktika odlaganja ili blokiranja zakona, može otežati donošenje mnogih novih zakona prostom većinom (51 glas). U teoriji, prosta većina je dovoljna da se usvoji zakon, ali ako senator iskoristi filibaster taktiku, potrebno je dodatnih 60 glasova da bi se to poništilo i zaustavila debata kako bi se moglo održati glasanje o zakonu.

Ipak, samo imati većinu u Senatu je ključno, posebno ako dođe do nerešenog glasanja.

(Potpredsednik SAD je predsednik Senata i ima pravo glasa samo ako su glasovi izjednačeni).

Evo četiri ključna načina na koja je važno ko će pobediti u Senatu.

1. Zakonodavni dnevni red

I Harisova i Trampova kampanja iznele su opsežne predloge, posebno za ekonomiju, od kojih će za veliki deo biti potrebna podrška Senata. Dok je za usvajanje zakona obično potrebno 60 glasova koji su otporni na filibustere, poseban proces koji se zove „budžetsko pomirenje“ može (uz saglasnost zvaničnika zaduženog za pravila, senatskog parlamentarca) da se koristi za odobravanje nekih budžeta – koji se odnose na određene računi za porez, potrošnju i dug – sa minimalnom većinom glasova.

Informer

2. Vrhovni sud

Neke od najvećih bitaka u naredne četiri godine će se verovatno voditi u i u okviru federalnog pravosudnog sistema. Senat mora dati saglasnost na imenovanja Vrhovnog suda. Tokom svog prvog mandata, Tramp je progurao tri imenovanja u sudovima – Nila Gorsača, Breta Kavanoa i Ejmi Koni Baret – što je pomoglo da se učvrsti šest-tri konzervativna supervećina na klupi. Bajden je imenovao jednog pravdu, Ketandži Braun Džeksona.

Informer

3. Budućnost filibastera

Članovi levičarskog Kongresa zalagali su se za okončanje filibastera tokom mandata predsednika Džoa Bajdena. Ova „nuklearna“ opcija bi značila ukidanje vladavine Senata, koja je korišćena na prvom Kongresu 1789. Završetak filibastera bi signalizirao sveopšti partizanski rat koji bi imao široke posledice na Kapitol Hilu ne samo u narednim predsedništva, ali dalje u budućnost.

4. Spoljna politika

Iako u Vašingtonu postoji dvostranačka podrška i za pomoć izraelskoj vojsci i za „oštri pristup Kini“ , budući Senat će biti od suštinskog značaja za odlučivanje da li SAD odobre dodatna sredstva Ukrajini.