Rat koji vodi Zelenski je fantazija, a ne pravi rat! On ne želi da se suoči sa realnošću i spasi makar deo Ukrajine!

To je sada ključno pitanje u životu Vladimira Zelenskog, da li on to može sebi da prizna ili ne.

U ovako mračnom scenariju, piše istoričar Tarik Siril Amar, postoje tri osnovne opcije. Prenosimo najzanimljivije detalje iz njegove analize.

Broj jedan, razumna opcija: možete se suočiti sa realnošću i započeti pregovore o okončanju rata, znajući da ćete u velikoj meri morati da prihvatite uslove svog protivnika (jer zapamtite, vi gubite, a ruski predsednik Vladimir Putin upravo je poručio u intervju za centralni program "60 minuta" da će Moskva prihvatiti samo "ishod u svoju korist i zasnovan na realnosti" koju su proizvele dve godine borbi).  

Ili opcija dva, ona manična: možete izabrati poricanje stvarnosti i nastaviti da se borite kao da još uvek možete da pobedite, čime ćete još više oštetiti svoju zemlju i uveriti se da će na kraju ipak izgubiti, ali pod još gorim uslovima.

Ili, konačno, opcija tri, ona zabluda: možete da uradite ono što većina slabih likova radi većinu vremena i pokušate da ukvadrirate krug pretvarajući se da postoji način da izbegnete poraz, da nekako magično okončate rat, ili bar ga usporite.

Dok opcije dva i tri zahtevaju visok stepen samoobmane, opcija tri je najluđa jer njena realizacija pretpostavlja da vaš protivnik ide uz vaše želje u potpunoj suprotnosti sa svojim interesima i ciljevima. Baš kao da je vaša strana - a ne njegova - pobeđivala u ratu.

Sudeći po njihovim nedavnim javnim izjavama, Zelenski i njegov tim trenutno su zaglavljeni između manijakalnosti i obmane. 

Ali nisu sami: prema nedavnom članku Fajnenšel tajmsa Kijev i Moskva su ušli u "preliminarne diskusije o zaustavljanju udara na energetsku infrastrukturu jednih drugih". Tajming članka je intrigantan jer jasno odražava ukrajinske želje i spekulacije mnogo više nego stvarnost. Kako je rekao jedan od uključenih diplomata, "veoma rano se govori o potencijalnom ponovnom pokretanju nečega". 

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov već je jasno stavio do znanja da je priča Fajnenšel tajmsa bila lažna, ponavljajući uslove Rusije za ulazak u pregovore i naglašeno komentarišući da „danas postoji mnogo lažnih priča koje nemaju veze sa stvarnošću", sa „čak i najuglednije publikacije" ne libeći se „podmetanja ovih obmanjujućih informacija". 

Kako se to dogodilo? Stvari postaju jasnije ako se setimo da je samo nedelju dana pre objavljivanja članka za Fajnenšel tajms, Zelenski ilustrovao zabludnu opciju kako (ne) suočiti se sa realnošću poraza. Konkretno, on je predložio da bi i Ukrajina i Rusija mogle da prestanu da udaraju po energetskoj infrastrukturi, a Moskva bi takođe trebalo da poštedi ukrajinske crnomorske luke i brodarstvo.

Ukrajinski lider je posebno tvrdio da bi zaustavljanje napada na energetsku infrastrukturu moglo dovesti do kraja „vruće faze" rata. Potom bi, opet prema Zelenskom, mogao uslediti period istovremenog i ratovanja i diplomatije. Po sopstvenim rečima, pregovori će značiti još jednu fazu rata i to ne znači da nema odbrambenih ili ofanzivnih akcija. Ali u svakom slučaju, kada se preduzmu diplomatski koraci, to dovodi do kraja vruće faze rata.

Ostavimo za sada po strani očigledno pitanje koje je izgleda promaklo pažnji Zelenskog, a to je zašto bi Moskva bila zainteresovana za takav sporazum koji transparentno favorizuje Ukrajinu i nudi vrlo malo Rusiji.

Prvo treba primetiti da je ovo, na prvi pogled, bila senzacionalna izjava ukrajinskog lidera, jer je bila u potpunoj suprotnosti i sa njegovom ranijom pozicijom i sa politikom koju je njegova vlada zvanično usvojila. Prema ovom poslednjem, bilo kakvi pregovori sa Moskvom mogli bi da počnu tek nakon povlačenja Rusije sa svih teritorija koje pripadaju Ukrajini od 1991. U praksi, to naravno znači da su pregovori nemogući, jer Rusija nema interesa da se povinuje ovim ukrajinskim preduslovima i, kao što je rat pokazao, ni Kijev ni njegove zapadne pristalice (i korisnici) nemaju sredstava da primoraju Moskvu na to. Naprotiv, Rusija je ta koja ima inicijativu.

Informer

Ukrajinskog lidera i njegove savetnike izgleda da ih nije briga za to što su njihove ideje i planovi neostvarivi. Nedoslednost do apsurda deo je standardnog repertoara režima Zelenskog. Kao što biste očekivali, taj stepen nepredvidivosti u Kijevu je, sam po sebi, prepreka za smislene pregovore sa Rusijom, kao što su primetili i Putin i ruski ministar spoljnih poslova .

Osim toga, Zelenski je prilično očajan svestan da su pogoršane okolnosti i unutar Ukrajine i van nje. Da nabrojimo samo neke, na Zapadu, "plan pobede" koji još uvek promiče Podoljak je, u suštini, propao, dok se sve više priča u medijima o odustajanju od ponovnog preuzimanja teritorije koju sada drži Rusija. Kod kuće, ukrajinski plan mobilizacije završio se neuspehom, kako prenosi ukrajinski list Strana.ua. Pored toga, dolaze dve stvari koje su loše za režim Zelenskog: izbori u SAD i zima. 

Što se tiče američkih izbora, na njima bi mogao da pobedi Donald Tramp. A, Tramp ne krije planove da oslobodi Ukrajinu još brutalnije nego što bi to uradila i administracija Harisove. Konačno, zima je, naravno, najneposredniji povod za inicijative Zelenskog o ne napadanju energetske infrastrukture. Pod ruskim napadom, Ukrajina je u rasulu i na ivici kolapsa.