Dosta zločina! Kolumna Dragana J. Vučićevića: Ima li ovde Srba?

 Bio je gos'n ambasador te 2011. iskreno zaprepašćen činjenicom da prisutni srpski novinari i 'stručnjaci' - probrani po merilima tada vladajuće dosističke žute ološ-elite - nisu imali skoro ništa da priupitaju ambasadore iz NATO zemalja, a u vezi sa otimanjem Kosova i Metohije i pravljenjem lažne šiptarske države!?! Pitao se tada Konuzin kako je, zaboga, moguće da su neki Srbi u Beogradu potpuno ravnodušni prema sudbini Srba u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću... Odgovor nije dobio, osim što je u tadićevskim medijima ekspresno optužen za 'nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari Srbije'!?!

E sad, znam da ovde nema direktne veze, ali ove epizode sa ambasadorom Konuzinom i njegovim pitanjem uvek se prisetim kada vidim kako se ovdašnji politikanti i mediji - u velikoj, ogromnoj većini, nažalost, bave ratom u Ukrajini. I svaki put mi dođe da upitam: Braćo Srbi, ima li još Srba u Srbiji? Ili smo se svi već upisali u Amerikance, Ruse, Ukrajince, Kineze?!

Zar zaista iko, bilo ko trezniji od Ćute i načitaniji od Srđana Milivojevića, veruje da Srbija treba da se meša u tuđe, velike ratove i da od toga može biti koristi za bilo koga u ovoj našoj zemlji?! Jesmo li mi išta krivi za taj rat u Ukrajini? Pa nismo. Hoće li se bilo šta tamo promeniti ako mi ovde u Beogradu učinimo bilo šta? Pa neće! I zar nam nisu dovoljne lekcije iz Prvog i Drugog svetskog rata, kada smo izginuli na milione za tuđe, imperijalne interese? Pa izgleda da nisu. A znate kako kažu - pametni narodi uče iz svoje istorije i i tuđih grešaka, a oni drugi ponavljaju i svoje i tuđe greške sve puštajući da im se tragična istorija iznova i iznova ponavlja.

Vreme je, da parafraziram predsednika Vučića, poslednji je trenutak da svi mi izađemo iz filma "Tri karte za Holivud", da mislimo, pre svega i iznad svega, na sebe i svoju decu. Da ljubomorno čuvamo našu, suverenu, nezavisnu državnu, nacionalnu politiku i da pokušamo da u ovom defakto trećem svetskom ratu prođemo, ako je ikako moguće, bez žrtava i sa što manjom štetom.
Mi danas živimo u teškim vremenima, a dolaze još teža. Pritisci na Srbiju, Republiku Srpsku - upamtite šta sam vam rekao - tek slede; očekujte pakao od septembra! Zapadni moćnici učiniće sve i iskoristiće sve svoje ovdašnje igrače ne bi li srušili politiku predsednika Vučića, ne bi li urušili državu Srbiju i pretvorili je u paradržavni provizorijum tadićevsko-đilasovskog tipa sa kojim bi lako mogli da oposle sve svoje interese na Zapadnom Balkanu - da ukinu Republiku Srpsku, da nateraju Beograd da prizna lažnu državu Kosovo i onda još da, po dinamici, neometano nastave dalje rasparčavanje naše države.

Mi se, da zaključim, tom zločinačkom planu, braćo Srbi i sestre Srpkinje, možemo suprotstaviti samo na jedan način - srpskom politikom. Srpskom, a ne američkom, ruskom, ukrajinskom, kineskom ili bilo čijom drugom.

Pa na kraju, ako i dođe do nekog neizbežnog sukoba, ako i doteramo 'cara do duvara', bar da znamo za šta se borimo i za šta se žrtvujemo - za Srbiju i za budućnost naše dece.
Eto, tako. Tako ili nikako.