Politika
Nebojša Bakarec: Politika Kurtija i zapada na KiM - 105 Srba za jednog Albanca!
Spisak 105 ubijenih Srba od 2000. godine do danas!
Prvo ću reći da je 1999. godine, ubijeno preko 450 Srba posle dolaska KFOR (12.6.1999.). Od 2000. godine, do danas, ubijeno je 105 Srba na Kosovu i Metohiji. Po godinama to izgleda ovako: Pedeset (50) Srba je ubijeno 2000. godine; Trideset i pet (35) Srba je ubijeno 2001. godine; Dvoje (2) Srba je ubijeno 2002. godine; Šestoro (6) Srba je ubijeno 2003. godine; Osam (8) Srba je ubijeno u pogromu 2004. godine; Jedna Srpkinja je ubijena 14.10.2021. godine; Trojica (3) Srba su ubijeni 2023. godine. Ukupno je to 555 ubijenih Srba od dolaska KFOR na KiM! Od 2000. godine, to je 105 ubijenih Srba.
Evo detaljnog spiska 105 ubijenih Srba od 2000. godine do danas.
2000. godina - Pedeset (50) ubijenih Srba - Priština: JOVANOVIĆ PREDRAG – Dragan (1958), ubijen 19.2.2000., PERIĆ SRĐAN masakriran 11. marta 2000. godine, PETAR TOPOLJSKI (25) telo pronadeno 14. maja 2000. godine, N.N. Srbin iz Gračanice, ubijen 1. decembra 2000. godine, KOSOVO POLJE- MIRIĆ VLASTIMIR (ispod 40) poginuo 2. juna 2000. godine, DIMIĆ ZLATKO (1963) poginuo 15. juna 2000. godine, zajedno sa FILIPOVIĆ BORKOM (1975), N.N. Srbin iz Kosova Polja ubijen 15. juna 2000. godine, OBILIĆ-RADOSAV OGNjENOVIĆ (40) ubijen 15.10.2000. godine, Rapajić Dragan-Dragoslav (oko 50) zaklan 29. novembra 2000. godine, LIPLJAN-ŽIVIĆ ZORAN (53) ubijen 19.02.2000. godine, UROŠEVAC – ŠTRPCE-MARKO CEVIĆ nađen izmasakriran 26. juna 2000. godine, GNjILANE- BIOČANIN LJUBISAV ubijen 10.2.2000. godine, GAŠIĆ RODOLJUB ubijen na drugi dan Božića 2000. na kućnom pragu, N.N. Srbin iz Gnjilana ubijen 9.1.2000. godine, NOJIĆ STOJKO (1936) i sin mu iz sela Pasjane, izmasakrirani – oči izvađene, NOJIĆ BRANKO (1970) i NOJIĆ BLAGOJE (1967) ubijeni 16. januara 2000. godine, ĐORĐEVIĆ DANILO ubijen 19.1.2000. godine, ŽIVIĆ BRANISLAV ubijen 4. februara 2000. godine, VASIĆ JOSIF (38) Srbin lekar ubijen 26. februara 2000. godine, STOJANOVIĆ DRAGOLJUB ubijen 9. marta 2000. godine, PERIĆ MILORAD (51) ubijen 29. aprila 2000. godine, VASIĆ VOJIN (60) i TRIFUNOVIĆ TIHOMIR (40) i PETROVIĆ MILOŠ dete od 4 godine, ubijeni rafalom 28. maja 2000. godine, STOJKOVIĆ SAVA (82) izrešetan mecima i zaklan 1. jula 2000. godine, N.N. Srbin (68) ubijen 17. septembra 2000. godine, JOVIĆ MIRKO (1958) telo pronađeno jula 2000. godine, PAVIĆ BORISLAV (1935) telo pronađeno jula 2000. godine, VITINA-STOLIĆ ŽIVKO (67) ubijen 6.5.2000. godine, APOSTOL RAKIĆ podlegao ranama 18.5.2000. godine, VLADIMIR ILIĆ (1950) ubijen 24.5.2000. godine, MIRKOVIĆ LEFTERKA (67) ubijena 1.6.2000. godine, JOVANOVIĆ SLOBODAN (50) ubijen 2.11.2000. godine, KOSOVSKA KAMENICA- N.N. (46) ubijena 13.9.2000. godine, KOSOVSKA MITROVICA-N.N. Srpkinja starija osoba i N.N. takođe starija Srpkinja ubijene 3/4.2.2000. godine, JOKOVIĆ BOJAN (20) ubijen od strane belgijskih vojnika KFOR-a 16.12.2000. godine, MLADENOVIĆ TRIFUN (46) ugušio se od suzavca KFOR 16.12.2000. godine, GOJBULJA, VUČITRN, BABIN MOST-TRAJKOVIĆ MILUTIN (30) preminuo od ranjavanja 31.5.2000. godine, PODUJEVO-N.N. (74) Srpkinja ubijena 9.7.2000. godine, PRIZREN-N.N. Srbin ubijen, telo mu pronadeno 6.1.2000. godine, N.N. žena Srpkinja izbeglica iz Krajine i N.N. žena Srpkinja izbeglica iz Krajine, ubijene 7.1.2000. godine, KLINA-JOVANOVIĆ BUDA (54) ubijen u autobusu 2.8.2000. godine i sa njim ubijena, RAJKOVIĆ PLANA (53), BELOŠEVIĆ (?) VOJIN (75) ubijen 2.10.2000. godine, TOLIŠIĆ SRĐAN (19) ubijen 11.12.2000. godine. Peć i okolina- RAUNOVIĆ SLAVKO (30), telo pronađeno 2.1.2000. godine.
2001. godina- Trideset i pet (35) ubijenih Srba! - LIVADICE KOD PODUJEVA-Dana 14. februara 2001. godine u ataru sela Livadice na putu Niš–Kuršumlija–Podujevo–Priština, Albanci su digli u vazduh autobus “Niš-ekspresa” koji je u pratnji KFORA išao ka Gračanici. Tom prilikom je poginulo 10 Srba, a je teško su povređena tri putnika: Stana Bauk Miladin, Miša Mladenović i SUNČICA PEJČIĆ iz Prištine. Poginuli su: STOJANOVIĆ NENAD iz Niša, vozač autobusa “Niš-ekspresa”, KRAGOVIĆ MILINKO iz Niša, suvozač-kondukter “Niš-ekspresa”, LAZAR MILIKIĆ iz Lipljana, DRAGAN VUKOTIĆ iz Kosova Polja, NEBOJŠA-NjEGOŠ COKIĆ iz Sadovine kod Vitine, SNEŽANA COKIĆ iz Lipljana, DANILO COKIĆ dete od 2 godine, MIRJANA DRAGOVIĆ devojka iz Lapljeg Sela, ŽIVANA-Zorana TOKIĆ, preminula posle deset dana (Tihomir) STOJKOVIĆ/Stojanović iz Kosovske Kamenice je deseta žrtva. KOSOVO POLjE-DRAGOMIR DODEROVIĆ (1950) ubijen u noĆi 27/28. januara 2001. godine, N.N. Srbin iz Kosova Polja, izboden noževima 30. aprila 2001. godine, OBILIĆ- MILOSAVLJEVIĆ SMILJKA (60) ubijena 22. novembra 2001. godine. UROŠEVAC – ŠTRPCE- STOJAN ILIĆ (1957) ubijen 13. februara 2001. godine i sa njim DABIĆ N. (50), GNJILANE-RISTIĆ SVETISLAV (35) 19. marta 2001. godine “izvršio samoubistvo”, N.N. Srbin (Savić?) ubijen 5. avgusta 2001. godine, JOVIĆ MIRKO (1958), telo pronađeno jula 2000. godine, VITINA-TOMISLAV KOJIĆ (1954) ubijen 5.4.2001. godine, DODIĆ SAŠA (1983) ubijen 30.4.2001. godine, N.N. (50) telo nađeno 2.5.2001. godine, DAJIĆ DRAGAN ubijen 7.5.2001. godine, N.N. (26) pronaden u svojoj kući u Vitini, 13.7.2001. godine, KOSOVSKA KAMENICA-JOVIĆ BRANKO (70) masakriran 26.2.2001. godine, JOVIĆ SAVITA (65) masakrirana sekirom 26.2.2001. godine, DEKIĆ ZORAN (32) ubijen, MARKOVIĆ SRETEN ubijen na badnji-dan 2001. KOSOVSKA MITROVICA-VUKOJIČIĆ VIOLETA (62) ubijena 19.4.2001. godine, MILOVIĆ DEJAN (35) ubijen od danskih vojnika KFOR 6.5.2001. godine, MLADENOVIĆ DRAGAN (45) ubijen 23.6.2001. godine, PODUJEVO-MIĆUNOVIĆ DUŠAN (70) ubijen, telo nađeno 4.4.2001. godine, ŠURDIĆ DRAGAN (1962) pronađen mrtav aprila 2001. godine, Prizren-RISTANOVIĆ MOMČILO (1940), telo pronađeno marta 2001. godine, PUMPALOVIĆ MOMČILO i Pumpalović SREBRENKA kidnapovani, UNMIK i KFOR su 2001. objavili da su oboje ubijeni.
2002. godina- Dvoje (2) ubijenih Srba - VLADIMIR STANKOVIĆ (1934) obešen od strane Albanaca, 6. avgusta 2002. godine, ANTONOVIĆ VOJISLAV (1958) telo pronađeno novembra 2002. godine.
2003. godina - Šest (6) ubijenih Srba - Kosovo polje-SLOBODAN STOLIĆ (74) ubijen u noci 3/4. juna 2003. godine, RADMILA STOLIĆ (73) ubijena u noci 3/4. juna 2003. godine zajedno sa svojim mužem, LjUBINKO STOLIĆ (54) sin Slobodana i Radmile, ubijen zajedno sa roditeljima u noci 3/4. juna 2003. godine, MIRKOVIĆ ZORAN (44) ubijen 17.5.2003. godine. Albanci su 13. avgusta 2003. godine napali srpsku decu i omladinu u Goraždevcu. Srpska deca ubijena su iz automatskog oružja, rafalom, dok su se kupala u seoskoj reci Bistrici. Ubijeni su Ivan Jovović i Pantelija Dakić. Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević i Dragana Srbljak teško su ranjeni. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine.
2004. Pogrom na Kosovu- Ubijeno je 8 Srba u Martovskom pogromu: Spasojević Borivoje, Jana Tačev, Nenad Vesić, Dobrivoje Stolić, Borko Stolić, Slobodan Perić, Zlatibor Trajković i Dragan Nedeljković (spisak nije potpun, neki se i dalje vode kao nestali). Od 17. do 19.3.2004. Albanci su počinili organizovani pogrom nad srpskim i romskim stanovništvom na KiM. U pogromu je na 33 lokacije učestvovalo više od 60.000 Albanaca. Procenjuje se da je oko 1000 Srba i Roma ranjeno. Više od 4.000 Srba i Roma je izgnano iz svojih kuća. Oko 935 srpskih i romskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno 6 gradova i 9 sela. Uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije (crkve i manastiri SPC) i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Ukupan broj uništenih crkvenih zgrada bio je blizu 100. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Svim događajima je prisustvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika KFOR (NATO), 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika kosovske policije. KFOR i UN nisu želeli da spreče napade na Srbe. Ubijeno je najmanje 8 Srba u Martovskom pogromu.
2021. - U napadu albanske policije na Zvečan 14.10. od gušenja suzavcem preminula je bolesna starica Verica Đelić (71).
2023. 24. septembar – U sukobu sa albanskim policijskim snagama ubijena su tri Srbina, borci za slobodu, Igor Milenković, Bojan Mijailović i Stefan Nedeljković.
Albanski zločini nad Srbima u doba Kurtija!
Za tri godine Kurtijeve vlasti Albanci su ubili četvoro Srba (staricu Vericu Đelić, Igora Milenkovića, Bojana Mijailovića i Stefana Nedeljkovića). Albanci su upucali i ranili iz vatrenog oružja, 9 Srba (Milan Jovanović, Stefan Stojanović, Miloš Stojanović, Miljan Delević, Ljubomir Mirić, Boban Ristić, Srećko Sofronijević, Dragiša Galjak, Vlado Tolić). Albanci su izboli, pretukli i ranili 80 Srba. Albanci su uhapsili 35 Srba. Na sve ovo kolektivni Zapad ili nije reagovao, ili je jedva reagovao. Kada je reagovao, zapad je često osuđivao Srbiju ili Srbe sa KiM!?!
Samo u 2023. godini, Kurtijevi fašisti su teško ili lako povredili 64 Srbina, ranili iz vatrenog oružja tj. pokušali da ubiju 6 Srba (Stefana Stojanovića, Miloša Stojanovića, Miljana Delevića, Milana Jovanovića Dragišu Galjka i Vladu Tolića), i ubili trojicu Srba (Igora Milenkovića, Bojana Mijailovića i Stefana Nedeljkovića)!
Po podacima Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju broj etnički motivisanih incidenata na Kosovu i Metohiji od 2021. do 2023., za vreme Kurtijeve vlasti, iznosi 410, ne računajući događaje od 24.9. do 26.9.2023. (2021.-128 incidenata, 2022.-150 incidenata, i 2023.- 132 plus, incidenta).
Sramni dvostruki aršini zapada!
Tokom i posle sukoba Srba i Albanaca kod manastira Banjska, zapadna javnost je Srbe odmah oglasila krivcima, i proglasila ih za teroriste. Naricali su nad ubijenim albanskim policajcem, a hvalili su ubistvo trojice Srba. Pojavili su se zahtevi da se Srbiji uvedu sankcije.
Zapad tokom 24 godine, od 1999. godine, nikada nije osudio albanske zločine nad Srbima. Od juna 1999. godine, zapad kontroliše Kosovo. Ne samo da zapad od tada nije osudio ni jedan zločin nad Srbima, već ih nije ni sprečio. Najbolji primer je albanski pogrom nad Srbima u martu 2004. Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, se tada sastojala od 20.000 pripadnika KFOR (NATO), 3.000 pripadnika UNMIK-a i 6.000 pripadnika kosovske policije. Nisu prstom mrdnuli da spreče pogrom nad Srbima. Za zločine počinjene u pogromu nije odgovarao niko. Ubijeno je 8 Srba. Zapadni mediji su mlako pomenuli pogrom Albanaca nad Srbima. Zapad nije osudio ovaj zločin. Godinu dana kasnije, u maskru Albanaca nad srpskom decom, ubijeno je dvoje, a ranjeno četvoro srpske dece. KFOR, UNMIK i EULEKS, nisu prestom mrdnuli da pronađu ubice. Niko nije odgovarao za ovaj zločin. Zapadni mediji su prevideli ovaj zločin Albanaca nad Srbima. Zapad nije osudio ovaj zločin. Kada sumiramo period od 2000. godine do danas, u kome su Albanci ubili 105 Srba, zapad uopšte nije osudio ni jedno od ovih 105 ubistava nad Srbima. Ako i jesu osudili poneko ubistvo, to su učinili blago i neprimetno. Ubistvo jednog Albanca, u ovom periodu od 24 godine, zapad je osudio 105 puta jače i više, nego ubistvo 105 Srba! Ima li sramotnijih dvostrukih aršina.
U periodu od 1998. do kraja 2000. godine, kada su albanski teroristi ubili oko 2500 Srba, zapad je albanske teroriste nazivao „borcima za slobodu“. Zbog čega onda Srbi na KiM, i ovi ljudi koji su se 24.9.2023. pobunili protiv Kurtijevog fašističkog režima, nisu takođe borci za slobodu? Za zapad su albanski teroristi – borci za slobodu, a srpski borci za slobodu su teroristi! Kakvi sramotni dvostruki aršini zapada!
Konačno, vratimo se nedavno u prošlost, u 2015. godinu. Albanski teroristi su 9. i 10.5.2015., bez povoda napali makedonsku policiju širom Makedonije. Albanski teroristi su ubili 8 makedonskih policajaca. Makedonske snage su ubile 10 albanskih terorista, ranile njih 37, dok se 30 terorista predalo. Zapad je reagovao uzdržano, ali albanske teroriste nije nazivao teroristima. Albanski teroristi su uz sve „državne“ počasti i i uz prisustvo političkog vrha tzv. Kosova, sahranjeni u Prištini, kao heroji. Zapad nije reagovao. Kasnije su nekim od tih poginulih terorista, na KiM, Albanci podigli spomenike, kao npr. zločincu, bivšem pripadniku OVK, Begu Rizaju, kome je podignut spomenik u opštini Dečani. Zapad je zahtevao od Makedonije da abolira i pomiluje sve teroriste, što je Makedonija i učinila. Zapad je potom tražio da teroristi uđu u makedonsku vladu, što je i sprovedeno. Dakle, zapad je oslobodio dokazane teroriste u Makedoniji 2015. godine, a grupu srpskih boraca za slobodu je 2023. odmah proglasio za teroriste, iako oni nisu ubili albanskog policajca, koji je stradao od eksploziva koji se uvek postavlja na kamionske barikade, između kamiona. Eksploziv nisu aktivirali Srbi, već albanski policajac. Sramni dvostruki aršini zapada. Kao što vidite politika zapada, Albanaca i Kurtija od 2000. godine do danas, je zaista politika zločinačkih dvostrukih standarda, koja glasi „105 Srba za jednog Albanca“!
Kurtijev i albanski fašizam
Možda je strašna tragedija u Banjskoj, kada je poginulo četvoro ljudi, od kojih su trojica Srbi, a jedan je Albanac, doprinela da mi Srbi malo bolje shvatimo da je Aljbin Kurti fašista? Znam da „međunarodna zajednica“ i „kolektivni zapad“ namerno ne prepoznaju Kurtijev i albanski fašizam. Znam da se moja tvrdnja da je Kurti fašista nekome čini preteranom. Međutim, Aljbin Kurti je direktan nastavljač i obožavalac, albanskog fašizma iz 1941. i fašističke Velike Albanije. Kurtijeva prva tačka programa je Velika Albanija. Na albanskom delu Kosova se već četvrt veka veličaju albanski fašisti iz Drugog svetskog rata. Hiljade ulica, trgova, skverova, javnih objekata na Kosovu nosi imena albanskih fašista! Položaj Srba na KiM je jednak položaju Jevreja u nacističkom Trećem rajhu! Politika Kurtija i zapada na KiM je sto Srba za jednog Albanca! To je bila politika nacista u Srbiji. Oni su 1941. u okupiranoj Srbiji obznanili (Bekanntmachung) da će za jednog ubijenog Nemca ubiti sto Srba, a za svakog ranjenog Nemca, da će ubiti 50 Srba. Nemci su ovu politiku sprovodili pogromima u Kragujevcu, Kraljevu i širom okupirane Srbije. Od 1999. godine, tu politiku na okupiranom Kosovu spovode zapad, NATO i Albanci.
Albanci i Nemci su bili saveznici u Drugom svetskom ratu. Italijani i Nemci su stvorili fašističku Veliku Albaniju. Albanci su u oba svetska rata bili na strani sila zla. Prvo na strani Austrougarske i Nemačke, a potom na strani fašizma i nacizma. Današnji albanski politički pokreti počivaju na albanskim i NATO zločinima iz 1999. Još dublje gledano, današnji albanski politički pokreti počivaju na tradiciji i idejama fašističke „Velike Albanije“ (1941-1945), prizrenskih liga i balističkog pokreta albanskih fašista – Bali Kombetar (alb. Balli Kombëtar). Kurtijeva stranka Vetevendosje je direktan baštinik albanskog fašizma i Velike Albanije.
Kada odemo još dalje u prošlost, istorijska nauka nam dokazuje da su Albanci počinili genocid u Staroj Srbiji, u 18. i 19 veku. Naučnici – istoričari se slažu da su u 18. i 19. veku turski i albanski pogromi nad Srbima poprimili karakter genocida. O tome piše veliki istoričar i naučnik, pokojni akademik Dimitrije Bogdanović u svom kapitalnom delu „Knjiga o Kosovu“. Na primer u „Uvodu“, strana 12., Bogdanović kaže: „Isto tako, poriču se neki stvarni istorijski događaji – kao što su velike seobe srpskog naroda, ili se jednim potezom pera briše mučna, zaista krajnje surova istorija tursko-albanskog genocida nad srpskim narodom u toku poslednjih stotinu do dvesta godina“ (knjiga je objavljena 1984. i Bogdanović govori o genocidu nad Srbima od početka 18. do kraja 19. veka). Da se radi o genocidu potvrđuje i to što je akademik Bogdanović Poglavlje 2. naslovio „Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912“. Na sličan način pišu i drugi naučnici, poput Jovana Cvijića.
Genocid i zločini nad Srbima na KiM, traju, uz povremene pauze, preko 550 godina. Od 1999. na delu je albanski „tihi genocid“ nad Srbima. Vekovni albanski zločini protiv Srba su podrazumevali: genocid, pogrome, ubistva, silovanja, ranjavanja, tuče, psihološko i moralno zlostavljanje, protivpravno prisvajanje, otimačinu zemlje, uništavanje useva, stoke, šume, socijalnu i pravnu diskriminaciju, majorizaciju i korišćenje povlašćenog položaja, napade na SPC, skrnavljenje grobalja, spomenika i simbola nacionalnog identiteta srpskog naroda, a u 20. i 21. veku, i etničko čišćenje, ubistva putem otimanja organa Srbima i prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa.
Albanci su posle vekova asimilacije, zločina i ubistava, prisvajanja i otimanja srpskog nasleđa, konačno, 1999. i 2000. godine, pronašli nove metode nečovečnosti – prisvajanje i otimanje srpskih organa i života. Ključne tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost Karla del Ponte koja je pružila podatke da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji. Prema Izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, Džavitom Halitijem, Kadri Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. Broj ljudi koje je OVK ubila uzimajući im organe, iznosi do 1000 (900 Srba i 100 Albanaca). U Martijevom , tj. Izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVK čineći navedeni zločin, sarađivala sa državom Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, da je sarađivala sa albanskom mafijijom, bez čije pomoći ceo zločin ne bi uspeo. U Izveštaju se jasno kaže da je i sama OVK delovala kao kosovska mafija, zbog toga što se osim borbenim akcijama, bavila i kriminalom kojim se bavi i albanska mafija. Za ovaj zločin nije osuđen niko, ni dan danas, jedanaest godina posle usvajanja Martijevog izveštaja.
Nemačka nacistička politika u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1945. godine!
Za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji, nacisti su za jednog ubijenog nemačkog vojnika ubijali sto srpskih civila, a za jednog ranjenog su ubijali 50 srpskih civila. To je bila zvanična nacistička politika. Nacisti su 1941. u okupiranoj Srbiji obznanili (Bekanntmachung- Obznana) da će za jednog ubijenog Nemca ubiti sto Srba, a za svakog ranjenog Nemca, da će ubiti 50 Srba. Glavnokomandujući general okupacionih snaga u Srbiji, Franc Beme je ovo objavio 10.10.1941. godine. Pre toga je Beme 25.9.1941. izdao naredbu u kojoj se navodi: „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo. Svaki koji blago postupa, greši o živote svojih drugova. On će biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pred ratni sud“. Kod sela Ljuljaci, u Šumadiji, 16.10.1941. stradalo je devet, a povređeno 27 nemačkih vojnika. Major Paul Kenig, dobio je naredbu i kvotu od 2.300 ljudi koje treba streljati. Usledio je masakr u Kragujevcu. U masakru u Kraljevu ubijeno je 2.190 ljudi. Hiljade stanovnika Srbije stradalo je u surovim odmazdama u Šapcu, Dragincu, Kragujevcu i Kraljevu. U šabačkim logorima i na stratištima Veliki i Mali Zabran, Banska Bara i Šicara živote je izgubilo više hiljada ljudi.
Predsednik Vučić, ikona za Srbe na KiM!
Predsednik Vučić nije stvorio probleme na Kosovu i Metohiji, niti doprineo njihovom produbljivanju. Tokom proteklih 11 godina predsednik Vučić i Srbija su za Srbe na KiM, uradili više nego bilo ko u 20. i 21. veku! Predsednik Vučić je za Srbe na KiM, učinio više nego bilo ko u istoriji. Predsednik Vučić je spasao srpski narod na KiM od pogroma, iseljavanja i siromaštva. Predsednik Vučić je zaslužan za to što je 28 država povuklo priznanje lažne države Kosovo. Zahvaljujući predsedniku Vučiću, Kosovo ne priznaje 107 država, dok samo 83 države priznaju lažnu državu Kosovo. Predsednika Vučića podržava 95 odsto Srba sa KiM. Po javno dostupnim podacima Kancelarije za KiM, i ministarstva finansija, samo u 2022. godini, Kancelarija za KiM, je na Kosovo i Metohiju, u srpske sredine, uložilla preko 10 milijardi dinara, a ministarstvo finansija, za plate Srba na KiM, je izdvojilo preko 20 milijardi dinara.
Kao što se Briselski sporazum pokazao kao pun pohodak, tako i držanje predsednika Vučića, tokom 11 godina pregovora o KiM, može biti ocenjeno navišom ocenom, kao držanje vrhunskog državnika. Nije bez razloga veliki pisac F.S.Ficdžerald, rekao: „Čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara karaktera“. Predsednik Vučić je najčvršća granitna stena! Predsednik Vučić je odredio crvene linije Srbije, i dok je Vučića, Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, i neće dati saglasnost da Kosovo postane član UN!
Predsednik Vučić je uzdigao i izgradio Srbiju. Predsednik Vučić je više nego udvostručio plate, penzije i broj zaposlenih. Predsednik Vučić vratio Srbiji dostojanstvo. Predsednik Vučić u ovim najtežim mesecima zaslužuje našu potpunu podršku i poverenje. Teška vremena traže hrabre ljude, lidere i velike državnike. To je Aleksandar Vučić. Predsednik Vučić je otac jedne nove, bolje Srbije, koju je izgradio zajedno sa nama. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju. Leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Živela Srbija!
Autor je poslanik i član predsedništva SNS