Nebojša Bakarec: Lažno istraživanje „CRTE"!

Zbog čega je to moja dužnost? Prvo, CRTA je objavila u medijima lažno istraživanje. Drugo, CRTA je u poslednjih 5 godina primila 10,8 miliona evra „donacija" sa zapada, za koje se ne zna da li su dobijene na zakonit način. Treće, CRTA je i medij, informativno glasilo (sajt, Istinomer, Otvoreni parlament), koje potpada pod nadležnost Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije, kojim predsedavam!

Izborna kampanja je odavno počela, a izbori još nisu ni raspisani. Prozapadna opozicija je posebno žestoko krenula u kampanju. Svaki dan lansiraju nove neistine. Buka je zaglušujuća. Zapad ih žestoko podržava i finansira. Kao da svi zajedno kažu - sad ili nikad, da srušimo Vučića. U tu svrhu opozicija je upregla i svoje pečurkaste, „agencije" za istraživanja javnog mnjenja. U poslednje dve nedelje lažna istraživanja su objavili NSPM, Stata i CRTA. Svako od ovih „istraživanja" je lažno na svoj način, a pri tome se njihovi rezultati „istraživanja" međusobno isključuju, ili su nesaglasni, osim što su svi lažni. Na pamet mi padaju stihovi čuvene pesme Đorđa Balaševića iz 1982. „Boža zvani Pub"- da parafraziram: „Džaba vam novci moji CRTOovci, džaba vam bilo dobre volje. I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje. E, pa da! Alž statistika je kurva, izvinžte me što psujem, Jer ja samo pričam onako kako čujem. I ako su lagali mene i ja lažem vas".

O lažnim istraživanjima Đilasove agencije Stata i NSPM već sam pisao tri puta ove godine, na stranicama „Informera". Sada je CRTA prvi put ove godine, objavila lažno istraživanje, pa ću ga analizirati. CRTA se kao prođilasovska organizacija odavno žestoko uključila u politički život, na strani antivučićevske NATO opozicije. Svojim lažnim istraživanjem CRTA želi da pomogne Đilasu i bratiji.

Informer

Zašto CRTA krije rejtinge stranaka?

CRTA je 16.10.2023. objavila svoje „istraživanje", navodno sprovedeno od 23.9. do 5.10.2023. Na sajtu CRTE stoji tekst sa sažetkom istraživanja, u kome stoji:

1. „Skoro polovina građana, njih 47 odsto, smatra da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu naspram 38 odsto onih koji misle da je zemlja na dobrom putu".

2. „Stav skoro svakog drugog građanina je da vlast nije ispunila većinu obećanja koje je dala pre prošlih izbora, dok 36 odsto ispitanika misli da je obećano uglavnom i učinjeno".

3. „Da bi na nezadovoljstvu građana napravila bolji rezultat na izborima, opozicija bi morala zajednički da nastupi - za koaliciju koju bi činile stranke okupljene oko organizacije protesta „Srbija protiv nasilja" glasalo bi 41 odsto građana, 49 odsto njih bi podržalo koaliciju koju bi predvodio Aleksandar Vučić, a 10 odsto blok desne opozicije (Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS). Ukoliko bi stranke iz bloka „Srbija protiv nasilja" ipak išle na izbore zasebno, u zbiru bi osvojile 21 odsto glasova, a listu koju predvodi Vučić bi u tom slučaju podržalo 56 odsto građana".

Informer

Krenimo redom.

1. Tvrdnja broj 1. CRTE je očigledna neistina. Da zaista „polovina građana, njih 47 odsto, smatra da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu", ne bi 58,6% građana glasalo za predsednika Vučića.

2. Tvrdnja broj 2. CRTE je očigledna neistina iz prethodno navedenog razloga. Takođe, Vučić i SNS su  za 11 godina vlasti, nezaposlenost sveli sa 25 odsto, na samo 9 odsto! Vučić i SNS su prosečnu platu podigli sa 340 evra, na 840 evra! Vučić i SNS su prosečnu penziju podigli sa 200 evra na 390 evra! Drugačije rečeno, prosečne plate su u poslednjih 12 godina, porasle 157%; penzije 92%, minimalne zarade 134%; a stvoreno je i više od 500.000 radnih mesta. Vučić i SNS su izgradili Srbiju, uzduž i popreko! Vučić i SNS su spasli srpski narod na KiM od pogroma, iseljavanja i siromaštva!

3. Tvrdnja broj 3. CRTE o tome da bi đilasovska opozicija osvojila, dvostruko manje, tj. 20% glasova manje od fiktivnih 41%, ukoliko bi te đilasovske stranke izašle samostalno na izbore, je detinjasta neistina CRTE, koja je potpuno proizvoljna. Ne postoje dokazi koji potkrepljuju tu tvrdnju. Prvo CRTA je sakrila pojedinačne rejtinge stranaka, što je indikativno. Drugo koalicioni potencijal, tj. efekat koalicione sinergije, kod đilasovske opozicije ne postoji, zbog toga što je su te stranke silno kompromitovane pojedinačno, pa skup više kompromitovanih, može imati samo MANJI koalicioni potencijal, a ne VEĆI. Ne postoji takav koalicioni potencijal koji će vas sa 21% podići na 41%, kako tvrdi CRTA. Drugo, te đilasovske stranke su posvađane, razjedinjene i nemaju program. Treće, u poslednjih godinu i po dana, propali su protesti opozicije, opozicione stranke se raspadaju i svađaju - Narodna stranka se raspala na tri dela, i iznedrila NPS i ranije SrCe, raspala se stranka „Zajedno", POKS se ranije raspao na tri dela, opozicija ne može da se dogovori kada i koje izbore želi, niti u kakvim koalicijama će nastupiti na izborima. Četvrto, za sada ne postoji ni jedna od tri velike koalicije koje pominje CRTA. Izbori još nisu raspisani. U koliko kolona će nastupiti stranke, ne znamo, ali znamo da stranke vlasti obično nastupaju u dve koalicije, prva -SNS, SDPS, PS, PUPS i druga SPS-JS. Takođe znamo da je predsednik NDSS, najavio samostalan izlazak na izbore, tako da će desnica izaći u najmanje 2 kolone. Sve to potpuno demantuje CRTU. Ove tri tačke sa komentarima, su istovremeno i komentari tabela CRTE.

Informer

Informer

U tom tekstu CRTE stoji link ka skraćenoj verziji istraživanja, gde se nalaze tabele, tj. grafički prikazi. Na sajtu CRTE nigde ne postoji šira, sveobuhvatna verzija istraživanja, iz koje bi se mogli videti pojedinačni rejtinzi stranaka. CRTA je morala da istraži pojedinačne rejtinge stranaka, zbog toga što daje zbirne retinge vlasti, đilasovske opozicije, i desnice. Da bi to izračunali, moraju da imaju pojedinačne rejtinge stranaka. Veoma je neobično da je CRTA sakrila rejtinge stranaka, zbog toga što se onda stiče utisak da nešto kriju i da su manipulisali rejtinzima. Drugo, svaki istraživač rejtinga stranaka, to obavezno prikaže. To rade Ipsos-Nilsen, Faktor plus, Stata, NSPM, Demostat, Nina medija, Birodi. Svi. Samo CRTA krije rejtinge stranaka. To je prvi znak da nešto nije u redu sa istraživanjem CRTE.

Kada uporedimo rezultate Đilasove agencije Stata i Đilasove CRTE, vidimo ogromna neslaganja. To liči na dva vrljava oka u glavi, od kojih je svako razroko i zrikavo.

Stata tvrdi da je zbir pojedinačnih rejtinga đilasovske opozicije 26,2%, a CRTA tvrdi da je to 21%, na nivou Srbije. Razlika je velikih 5%. Šta je istina? Ko laže?

Stata tvrdi da bi đilasovske stranke u koaliciji u Srbiji osvojile 39%, a CRTA kaže 41%. Ko laže?

Stata tvrdi da bi koalicija vlasti-„SNS, SPS, SDPS, JS, PS, PUPS", osvojila 43%, dok CRTA tvrdi da bi ta ista grupa stranaka vlasti kao koalicija osvojila 49% na nivou Srbije. Razlika je velikih 6%. Šta je istina, tvrdnje State ili CRTE? Ko laže?

Još besmislenije, CRTA tvrdi da bi stranke vlasti SNS, SPS, SDPS, JS, PS, PUPS, osvojile 56% na nivou Srbije, ako bi samostalno nastupile na izborima.

Informer

Katastrofalna istraživačka metodologija CRTE

Metodologija CRTE, State i NSPM je manjkava. Mehanizam manipulacije, tj. friziranja, kome pribegavaju CRTA, „Stata" i NSPM je uglavnom isti. Istraživanja su uglavnom telefonska ili „online". To je ozbiljna metodološka greška. Pouzdano je isključivo terensko istraživanje. Naravno i najskuplje, zbog toga što je potrebno angažovati anketare, obučiti ih i platiti ih. Terensko istraživanje je jedini tip istraživanja koji pruža anonimnost ispitaniku. Da bi ispitanici što iskrenije odgovorili, potrebno je pružiti im anonimnost. Anketiranja, ispitivanja putem telefona (fiksni, mobilni) i online (internet), su potpuno invalidna, i ispitanici sumnjaju u njihovu anonimnost. To uzrokuje smanjenu iskrenost ispitanika. Zbog toga te dve vrste prikupljanja podataka imaju nedopustivo veliki stepen nepouzdanosti. Margina greške kod CRTE je nedopustivo visoka - 2,56%  u republičkom istraživanju, a čak 3,54% u beogradskom istraživanju, što ukazuje na još jednu ozbiljnu metodološku grešku. Uobičajena margina greške kod agencija koje ne lažiraju istraživanja je 1%. CRTA navodi da je sprovela dva telefonska istraživanja u periodu od 23. septembra do 5. oktobra na slučajnom, reprezentativnom uzorku (za Srbiju bez KiM na uzorku od 1.544 ispitanika i za Beograd na uzorku od 806 ispitanika). CRTA navodi da je njen metod prikupljanja podataka: Kompjuterski podržano telefonsko anketiranje (CATI), tip uzorka: Slučajan uzorak, reprezentativan za Republiku Srbiju (bez KiM) i da se izvodi telefonskim putem - RDD (Random digit dialing), odnosno putem nasumičnog biranja brojeva mobilne telefonije. Na sajtu CRTE stoji kako CRTA bira ispitanike i kažu: „Istraživanja se sprovode u formi intervjua licem u lice, ili putem telefona. Za istraživanje putem mobilnog telefona, uzorak brojeva koji se pozivaju je nasumično generisan. To znači da se ne koriste postojeće baze korisnika mobilnih telefona, već operateri pozivaju samo brojeve koji su nasumično izabrani iz svih mogućih kombinacija šestocifrenih i sedmocifrenih brojeva sa ekstenzijama mobilnih brojeva". CRTA navodi da je „Stopa odgovora: 19% (intervjuisani/uspešno kontaktirani)". To znači da 81% građana nije htelo da odgovara na anketu CRTE. To znači da građani nemaju poverenja u CRTU i da sa razlogom sumnjaju u anonimnost i korektnost istraživanja.

Dalje, CRTA kaže da uzorak slučajan, ali reprezentativan. To je kontradikcija. Slučajan uzorak ne može biti reprezentativan bez stratifikacije. Drugo, vlasnici mobilnih telefona nisu sasvim reprezentativan uzorak. Postoje mnogi građani, pre svega oni siromašniji, ili stariji, koji nemaju mobilni telefon. Dakle, i slučajni uzorak može biti reprezentativan, samo ako je stratifikovan. Zbog toga u statističko matematičkoj nauci i postoji „Stratifikovani slučajan uzorak". Šta to znači? Stratifikovani slučajan uzorak se primenjuje onda kada je potrebno povećati preciznost istraživanja, odnosno smanjiti greške uzorka. Stratifikacija znači raslojavanje, podelu populacije na potpopulacije, stratume. Reprezentativni uzorak podrazumeva ravnomerno prisustvo svih glavnih karakteristika populacije, tj. stratifikaciju na osnovu pola, uzrasta, obrazovanja, verske i etničke pripadnosti, oblasti življenja, i socijalno-ekonomskog statusa. U svakom slučaju, svaki od ovih faktora pojedinačno mora biti ravnomerno uzet, tako da npr. svaki region Srbije bude ravnomerno prisutan u uzorku. I to važi za svaki od faktora. CRTA nije radila obaveznu stratifikaciju uzorka i stoga su populacijske proporcije narušene. CRTA ima višestruko neproporcionalan uzorak. CRTA ima uzorak koji je višestruko manjkav. Stoga je celo istraživanje manjkavo, netačno i sasvim sigurno pristrasno. CRTA je kao i Stata i NSPM, posegla za friziranjem istraživanja (ako su ga uopšte radili-to niko ne može da proveri).

Informer

Ko su šefovi CRTE?

Istraživanje javnog mnjenja je nauka. Recimo, Srđan Bogosavljević (Ipsos Nilsen) je profesor fakulteta, to mu je struka. To važi i za Jovanku Vukmirović, koja je vanredni profesor na FON, i koja je radila u Ipsosu. U CRTI istraživanja rade slabo obučeni, priučeni amateri. Pavle Dimitrijević je pravnik, Vujo Ilić je politikolog, Vojislav Mihailović, direktor javnomnjenskih istraživanja, nije matematičar ili statističar, već politikolog. U celom timu CRTE ne postoji niko ko je studirao ekonomiju, statistiku ili matematiku, ne postoji niko ko je stručan da obavlja istraživanja javnog mnjenja. Šef CRTE, programski direktor, Raša Nedeljkov je po zanimanju - „ne zna se"! Na njegovom „Linkedin" profilu uopšte nema stavke „Education" (Obrazovanje), zbog toga što Raša Nedeljkov, najverovatnije nije završio fakultet. Da li je nešto studirao, nije poznato. Recimo, Vukosavi Crnjanski, direktorki CRTE, na „Linkedin" profilu stoji: „Education- University of Belgrade, Master in HR Management, Organizational Sciences". Dakle, Vukosava Crnjanski ima master diplomu, menadžer ljudskih resursa. Sa druge strane Raša Nedeljkov je neobrazovana osoba, nešto kao Radomir Lazović!

Informer

Ko finansira CRTU?

Privatnu nevladinu organizaciju CRTA finansira čitav klaster zapadnih država i organizacija: Evropska unija, EU u Srbiji, Fond Rokfeler, USAID, Švedska, Holandija, Švajcarska, Kanada, Češka, Luksemburg, ambasade Nemačke i Britanije, nemačka fondacija Fridrih Nauman, „Nemačka saradnja" Srbija (Deutsche Zusammenarbeit). Pregledom podataka u Agenciji za privredne registre, ustanovio sam sledeće šokantne podatke. U APR-u stoji da CRTA ima čak 46 računa u bankama (vide se brojevi svih 46 računa u bankama). Zastupnici CRTE su Vukosava Crnjanski i Raša Nedeljkov. Uvidom u finansijski izveštaj CRTE, „bilans uspeha" za period od 1.1.2022. do 31.12.2022. ustanovio sam da je CRTA u 2022. godini dobila 347.231.000 din. (347 miliona dinara) ili 2,9 miliona evra „donacija, dotacija i subvencija" sa Zapada! Neverovatno! U izveštaju APR stoji da je CRTA 2021. godine, dobila 252.051.000 din. (252 miliona dinara) ili 2,1 milion evra sa Zapada. U izveštaju APR stoji da je CRTA 2020. godine, dobila 297.369.000 din. (297 miliona dinara) ili  2,5 miliona evra sa Zapada. U izveštaju APR stoji da je CRTA 2019. godine, dobila 229.760.000 din. (229 miliona dinara) ili  1,9 miliona evra sa Zapada. U izveštaju APR stoji da je CRTA 2018. godine, dobila 171.518.000 din. (171 milion dinara) ili  1,42 miliona evra sa Zapada. APR ne nudi pretragu za godine pre 2018. Dakle, CRTA je za 5 godina, od 2018. do ove godine, dobila neverovatnih 10,8 miliona evra sa Zapada! CRTA dobija neverovatan, ogroman novac sa Zapada. Na šta CRTA troši toliki novac? Na plate? Na borbu protiv države Srbije? Na borbu protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića? Da li zapadni finansijeri CRTE znaju da CRTA troši novac njihovih poreskih obveznika, na lažna i neprofesionalna istraživanja? U nekim od zapadnih zemalja, koje finansiraju CRTU, objavljivanje lažnih istraživanja je kažnjivo zakonom. Da CRTA radi na zapadu, ovako kako radi u Srbiji, njena odgovorna lica bi bila optužena, osuđena i u zatvoru. Srbija je veoma tolerantna zemlja. Živela Srbija!

Autor je Narodni poslanik i član predsedništva SNS