Kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate: 14. decembar 2023.

I kažem to javno, isključivo zbog onoga što se dešava poslednjih dana.

A dešava se, redom, da se medijska gomila iživljava nad Nikolom Pejakovićem, samo zato što je stavio svoj potpis na podršku Vučiću, i dešava se, zatim, da jedan psiholog (?!), mirno izjavi da, u nedelju, niko normalan neće glasati za Vučića. 

Super, računajte da neću da budem normalan. I računajte da su mi se na onu stvar popeli tipovi poput tog majstora Aleksijevića, koji je odbio da svira sa Pejakovićem.

Majstora, kažem, pošto sam pročitao kako je član Big Benda RTS-a, isti taj postao 1997. godine. Nije mu tada smetalo? U Slobino vreme, i Milanovićevo, a danas zapišava Pejakovića. Oslobodio se straha? Posle više od neki 36 godina? Svaka čast.

Za razliku od njega mene tada puškom ne bi naterali u RTS, što, opet, ne znači da zameram bilo kome ko je bio tamo. Samo nemoj da mi danas prodajete onu stvar za bubrege, da izigravate heroje i da se iživljavate, lajkova radi, nad ljudima koji imaju prava da budu za nekoga isto koliko i vi.

Naročito nemojte da izigravate moralne gromade, pošto, u ona vremena, nikoga od junačnih tvoraca Proglasa, baš kao ni Aleksijevića, nigde nije bilo. 

Računam, i tada su bili - normalni, pošto je to vreme skroz normalno bilo, i sve bilo divno i krasno, za razliku od vremena sadašnjeg, kada je, po Trebješaninu, toliko grozomorno da samo nenormalan može da glasa za Vučića. 

Pa bravo. Psiholog, koji mirno proglasi više od dva miliona ljudi ludacima. Divan povratak u sedamnaesti vek, kada su, a zna Trjebešanin za Fukoa koji je o tome pisao, ljudi strpavani u ludnice pre svega zbog "nedopustivog društvenog ponašanja i kršenja moralnih normi". U to je spadalo bludničenje, prosjačenje, besposličarenje, a zatvarani su u kazamate, i bacani pod okove, kao ludaci, i siromašni školarci, seljaci koji su ostajali bez zemlje, svi oni koji javno "bogorade". 

Kao što vidite, samo oni koji "društveno neprihvatljivo" glasaju za Vučića i SNS, fale tom odabranom društvu nad kojim se ondašnja elita iživljavala.

Drugim rečima, Aleksijević normalan (od 1997.), Pejakovića, u lance. A možda je i za njega, i sve ostale, spreman i neki brod ludaka (Stultifera Navis, zna i to Trebješanin), baš kao u srednjem veku, kada su skupljali ludake po gradovima, trpali ih na brodove i slali u druge gradove.

Šta drugo, ako pogrešno glasaš. I tako zgroziš pravoverne, jedine ispravne, lučonoše vrlina i znanja, one koji se tako slatko smeju kada Bjela pomene kako je tukao Gagu.

Lovely, rekli bi Englezi, ali meni se dosta smučilo, pa ću mirno da preuzmem krivicu, budem nenormalan i glasam baš za Vučića.

Tako ću da glasam i za Nikolu Pejakovića. Zaslužio je čovek.

PIŠE: IVAN RADOVANOVIĆ