KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: ODIHR i antisrbi!

Zapadni centri moći ne žele snažnu Srbiju, koja vodi samostalnu, nezavisnu i slobodarsku politiku, vršeći pritisak spolja i preko srpske liberalno-zeleno-građanske opozicije iznutra, da bi Beograd ubacili u sferu svojih uticaja. Korišćenje tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu za promociju sopstvenih političkih interesa, nasilni protesti u Beogradu, ogovaranje Vučića i Srbije u Briselu i nepriznavanje rezultata izbora, bili su agenda đilasovaca.

Od vremena turske okupacije antisrbi su česta sociološka pojava u Srbiji. Postoji izreka da je uvek gori poturica od Turčina. Istorija Srbije prepuna je Sava Besarovića i svih onih koji rade za srpske neprijatelje. Svuda u svetu redovna su pojava borba i teške optužbe između vlasti i opozicije, ali kad je reč o nacionalnim interesima vlast i opozicija se ujedinjuju. Srbija je, nažalost, izuzetak i čak površna analiza delovanja đilasovaca pokazuje njihovu zloupotrebu medija i politike u svrhu napada na sopstvenu zemlju.

Izveštaj ODIHR-a pokazuje da nema reči o bilo kakvoj međunarodnoj istrazi ili preispitivanju izbornih rezultata. Podnošenjem konačnog izveštaja, ODIHR je potvrdio svoje prvobitne nalaze da su izbori "ponudili biračima adekvatan izbor između političkih alternativa" i da su "slobode izražavanja i okupljanja u kampanji bile poštovane". Takođe, ODIHR konstatuje da je Đilasova lista pokrenula proteste u Beogradu „zbog navodnih nepravilnosti, uključujući pritisak na birače, kupovinu glasova i organizovano dovoženje birača“. Ključne su reči – „navodne nepravilnosti“. U izveštaju piše i da je kampanjom dominirao Aleksandar Vučić, koji je imenom i prezimenom predvodio svoju listu, što je zakonima apsolutno dozvoljeno. Drugo je pitanje zašto su đilasovci izbore pretvorili u referendumsko pitanje – da li ste za ili protiv Vučića, koristeći se izmišljotinama, vređanjem i pretnjama predsedniku i članovima njegove porodice.

Antisrbi i drugosrbijanci se neće zaustaviti ni posle izveštaja ODIHR-a, jer im to ne dozvoljavaju njihovi međunarodni tutori čiji su geostrateški interesi jasni – nezavisnost KiM, sankcije prema Rusiji, unitarna BiH, ulazak Srbije u NATO, ekonomska i politička kontrola zemlje. Zato će đilasovci nastaviti sa izazivanjem haosa, pokušajima blokade institucija i prizivanjem beogradskog Majdana. Njih je apsolutno baš briga što je ovo najgori mogući trenutak da rade protiv sopstvene države. Protiv svakog od nas. Novac i politička podrška Zapada njihov su kiseonik. Šolakovi mediji i gebelsovska metodologija propagande njihovo su oružje. Radikalizacija političkog delovanja i destabilizacija Srbije njihovi su ciljevi.

Poslušajte Mariniku Čobanu Tepić i njene prazne priče o navodnoj krađi izbora, za koju ona nema nikakve dokaze. Nevažno. Važno je samo laž ponoviti stotinu puta. Ili pročitajte tekst nekog Nemanje R. u šolakovskim medijima, koji pominje „ultimatum Hitlera i Himlera iz 1914 (!!!)“ i „sitne duše koje nam na vrata dovode Gestapo“. Ne sećam se baš ultimatuma ovog dvojca iz 1914., ali mi je jasno da je Gestapo aluzija na Nemačku. Slučajno mu se valjda omaklo. A možda i nije.

Đilasovci sumanuto lepe izborno ogledalo u kome su bili najlepši i najjači i koje je prslo u pramparčad 17. decembra, priželjkujući zapadnu intervenciju. Premudri S. Milivojević je jasno obrazložio plan i želju đilasovaca : „Znamo kako se to u Makedoniji završilo… Dakle postoji čitav niz akcija koje i te kako mogu da pogode režim, a jednog trenutka u Makedoniju je došao neko iz sveta, lupio rukom i rekao ,ovako ne može, mora neka prelazna tehnička vlada,“. Poruka je očigledna – stranci treba da uvedu sankcije, a ako je potrebno i da unište Srbiju da bi uništili Vučića, koga đilasovska opozicija ne može na izborima nikada da pobedi.