KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Dinko Gruhonjić i Dinko Šakić – dvojica, a jedan

A ko je Dinko Šakić, imenjak i idol Dinka Gruhonjića? Hrvatski ustaša Dinko Šakić je krajem 1942. postavljen za šefa kancelarije koncentracionog logora Jasenovac, a aprila 1944. i za zapovednika ovog najstrašnijeg logora smrti. Nakon rata, Šakić zajedno sa suprugom Nadom pacovskim kanalima beži u Argentinu. Prilikom posete Franje Tuđmana hrvatskim iseljenicima u Argentini 1985, napravljen je intervju s njim. Dinko se tada slikao sa budućim liderom Hrvata i prvi put posle rata hrvatskoj javnosti pohvalio svojim zlodelima, izjavivši: “Sa svojih sedamdeset, kad imam djecu i unuke, ponavljam: Opet bih učinio isto”. Dinko Šakić sahranjen je 2008. u Zagrebu, u svojoj ustaškoj uniformi. Na sahrani je hrvatski Dominikanski sveštenik Vjekoslav Lasić održao govor i rekao da je „sud koji je optužio Dinka Šakića optužio Hrvatsku i Hrvate", kao i da „svaki Hrvat treba da bude ponosan na ime Šakića“, jer je “NDH bila temelj na kojem je izgrađena moderna Hrvatska”. 

Brutalnost, mržnja i zverstva, koja teško da se mogu i zamisliti, bila su jeziva stvarnost logoraša Jasenovca, na čijem je čelu bio Dinko Šakić. Njegovi zločini pobrojani su u dokumentima Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu. Dinko Šakić je naređivao da se logorašima daje samo supa od 2-3 lista kupusa ili 2-3 zrna pasulja, sa dva ili tri krompira, usled čega je od gladi umrlo više desetina hiljada logoraša. Dinko Šakić je naređivao da se bolesni i slabi likvidiraju, pa su hrvatske ustaše ovakve logoraše prebacivali preko Save u Gradinu. Tamo su ih maljevima udarali po glavi i bacali u masovne grobnice i tako pobili više desetina hiljada starih i bolesnih. Dinko Šakić je naređivao da se likvidira veliki broj ljudi koji bi tek prispeli u logor, pa su hrvatske ustaše lišili života više desetina hiljada ljudi tako što su ih pravo iz vagona sprovodili vezane žicom dva po dva do Granika – dizalice na Savi, gde su ih maljevima udarali po temenu ili klali noževima i bacali u reku. Tako tipično za Hrvate. 

Dinko Šakić naređivao je i likvidacije dece, pa su hrvatske ustaše, počev od juna 1942.godine, počeli masovno da ubijaju zatočenike do 14 godina i do kraja te godine lišili života najmanje 15.794 dece. Decu su čupali iz majčine utrobe, streljali, nabijali na bajonete, klali noževima, tesarskim bradvama i sekirama, ubijali maljevima i gvozdenim polugama, spaljivali u krematorijumu, žive bacali u duboke rake, gušili cijankalijem i gašenim krečom, trovali zaraženim inekcijama i kaustičnom sodom. Satirali glađu, žeđu i hladnoćom. Tako tipično za Hrvate.

Dinko Šakić je lično, iz razonode i sadizma, ubio najmanje dvadeset logoraša.

Logoru Jasenovac po svireposti nema ravnog u istoriji. Logorska arhiva je dva puta uništavana (početkom 1943. i aprila 1945.), a  Zemaljska komisija Hrvatske konstatovala je u izveštaju Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu da je broj žrtava 500.000–600.000. Daleko najveći broj ubijenih su bili Srbi, pravoslavci. Ubijani i zverski zlostavljani samo zato što su Srbi i pravoslavci. Među žrtvama je bilo i mnogo Jevreja i Roma.

A ti budi ponosan, Dinko Gruhonjiću, što imaš lepo ime na Dinka Šakića. Ponosi se njegovim zverstvima i zločinima. Budi ponosan time što je savremena Hrvatska izgrađena na temeljima NDH. Da je neki Adolf u Nemačkoj rekao “imam jedno lepo ime Adolf, kao Adolf Hitler”, zna se šta bi mu se dogodilo. A ti Gruhonjiću u demokratskoj Srbiji možeš da iskazuješ otvorenu ustašku i hrvatsku mržnju prema svemu srpskom.

Zato što su Srbi u ime nekakvog "bratstva i jedinstva" hrvatske zločine od 1941.do 1945. gurnuli pod tepih. I propustili su da se obračunaju sa ustaškom ideologijom NDH, na kojoj se zasniva i savremena Hrvatska.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.