Politika
Nebojša Bakarec: Vučićeva veličanstvena pobeda u UN!
Srećom, kao feniks iz pepela starog poretka, uzdigao se novi lider slobodnog sveta – Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. Ponosno ogrnut zastavom Srbije, državnik Vučić je postao začetnik jednog novog, boljeg poretka u svetu.
Predsednik Vučić je postao lider slobodnog sveta, koji uspostavlja jedan novi, pravedni, humani odnos među državama u svetu! Predsednik Vučić je pokazao da nije samo Srbija u njegovom srcu, već ceo svet. Istorijski dan, istorijska dva govora predsednika Vučića. Posle beskrvnog i kratkog govora nemačke predstavnice u UN, usledio je maestralan govor predsednika Vučića.
U svom prvom govoru, predsednik Vučić je, između ostalog, rekao: „Pitam one moćne i velike, neki bi rekli i arogantne, i čekam njihov odgovor: zašto vam je bilo potrebno da vršite toliko veliki pritisak na države članice Ujedinjenih nacija u proteklih 7 dana, zbog samo jedne male zemlje kao što je Srbija? Zašto ste pretili državama članicama koje nisu želele da glasaju za ovu rezoluciju, govoreći da neće moći da dobiju vašu pomoć po ekonomskim i drugim pitanjima ako ne glasaju za rezoluciju? Jesu li to vaše evropske vrednosti, demokratske vrednosti, ili ste mislili da neću moći da govorim o tome? Ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaši da kaže glasno da će da glasa protiv ove rezolucije, jer će ona otvoriti “Pandorinu kutiju”. Suočićete se, drage kolege, sa desetinama rezolucija ovog tipa, po pitanju genocida. Sada otvarate ponovo rane, zašto? Zato što to nekome treba politički, nema drugih razloga. Ovo nije za pomirenje, ovo nije sećanje, ovo će otvoriti stare rane i stvoriti politički haos, ne samo u našem regionu, već i ovde u ovoj sali. Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju? Kada smo hteli da raspravljamo o tome zašto su bombardovali Srbiju 1999. godine, rekli su nam da ne gledamo u prošlost, to se desilo pre 25 godina. A dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju, koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina. Kad njima odgovara, kada imaju političke potrebe onda gledaju daleko u prošlost, a kad neko drugi pominje prošlost, u tom slučaju, činjenice nisu važne. Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje? Radili su sve da nas ponize, a mi smo se vinuli u visine. Ja ne mogu da kažem da smo mi pobedili, jer su takve procedure, ali je svakom jasno kakav je stvarni rezultat“.
Pri kraju zasedanja, predsednik Vučić je održao još jedan fantastičan govor. U svom drugom govoru, predsednik Vučić je, između ostalog, rekao: „Kao što znate, nikada se nije desilo u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da glasanje o pitanju genocida nije doneto jednoglasno. Ovo se dešava po prvi put. Zato što su neki ljudi hteli da iskoriste svoju veliku političku moć da ispolitizuju ovu važnu temu i to su i učinili. Rezultat je sledeći: 84 zemlje su glasale za rezoluciju, a 87 zemalja, koje su bile prisutne, nisu glasale za. U bilo kom parlamentu u svetu ovakav dokument ne bi bio usvojen. Ovo je jedino mesto na svetu gde je to usvojeno. Oni koji su želeli da unize srpski narod nisu uspeli i nikada neće uspeti. Hteli su da nas obeleže, ali nije im pošlo za rukom i nikada neće. Ponosan sam što sam danas imao priliku da branim pravo male zemlje, da govorim javno i glasno protiv onih veoma moćnih, ne vređajući nikoga. Ovo je sada iza nas, radićemo i daćemo svoj doprinos očuvanju mira. Na kraju, želeo bih da se zahvalim svima koji nisu glasali za ovu rezoluciju, ali i onima koji su glasali za, otvorili su nam oči. Posebno se zahvaljujem srpskom narodu, koji se ujedinio kao nikada do sada. Veoma sam ponosan što sam imao priliku da predstavljam zemlju hrabrih! Živeće srpski narod, živeće Srbija!“.
Hladan tuš za zapad i predlagače rezolucije
Povelja i procedure UN su prekršeni zbog toga što je opštepoznato da su sva pitanja koja se tiču održanja mira u Bosni i Hercegovini u isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Predlagači su besramno zaobišli SB UN, znajući da rezolucija tamo ne može da prođe. Rezolucija o Srebrenici je instrument političke zloupotrebe i poigravanja procedurama UN. Pola godine zapad je pripremao rezoluciju u tajnosti. Čim je saznao za to, predsednik Vučić je preduzeo sve mere da to spreči. To predlagači i zapad nisu očekivali. Oni su navikli na pokornu i ćutljivu Srbiju, iz doba DOS-ove i Tadićeve vlasti i režima DOS - DS, kada su vlasti Srbije bile klimoglave i radile sve po diktatu zapada, a na svoju štetu. Ta vremena su prošla. Predsednik Vučić je dva puta po pet dana bio u UN, gde je uspešno lobirao protiv sramne rezolucije. Dva puta je odlagana rasprava o rezoluciji u Generalnoj skupštini UN. Predsednik Vučić je uspeo da skrene pažnju svetske javnosti na ovo pitanje, i još važnije, uspeo je da istina o Srebrenici, i ciljevima sramne rezolucije, prodre u svetsku javnost. Države sveta su načuljile uši, ljudi su počeli da se upućuju u to pitanje. Predsednik Vučić i ceo srpski tim, je razgovarao sa predstavnicima preko 100 država.
Kako je tokom celog maja istina o Srebrenici prodirala u svet, što nije odgovaralo predlagačima rezolucije, koji su u tišini hteli da je provuku kroz UN, kada je došao dan za raspravu o rezoluciji, 23.5.2024., pokazalo se da su se zapad i predlagači, malo preračunali. I pored besomučnog lobiranja oko 20 najmoćnijih država zapada, koje je trajalo tri meseca, pored priprema terena, pored ucena i pritisaka, putem štapa i šargarepe, tokom rasprave i na glasanju usledio je hladan tuš za zapad i predlagače.
Šok! Od 192 članice UN, samo 84 države su glasale za sramnu rezoluciju, 19 je bilo protiv, 68 uzdržanih, a 21 država namerno nije htela da učestvuje u glasanju i da podrži rezoluciju. Ukupno 108 država UN nije podržalo rezoluciju o Srebrenici. Još gore po predlagače, oni nisu imali ni većinu od zemalja koje su učestvovale na glasanju (171). Na glasanju u UN 87 država nije podržalo rezoluciju o Srebrenici, a 84 države su podržale. Dakle, manjina je nametnula stav većini! Demokratija? Morate znati da su procedure u UN, neobične, tj. manjkave. Računaju se samo glasovi „za“ i „protiv“, ali ne i „uzdržani“, što ne postoji u parlamentarnoj praksi ni jedne demokratske države u svetu. U bilo kom parlamentu sveta, smatralo bi se da rezolucija nije dobila dovoljan broj glasova.
Ovih 18 ponosnih država je glasalo protiv sramne Rezolucije: Antigva i Barbuda, Belorusija, Kina, Komori, Kuba, DR Kongo, Severna Koreja, Dominikana, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mađarska, Mali, Nikaragva, Ruska Federacija, Sao Tome i Principe, Nauru, Sirija i Srbija.
Uzdržano je bilo 68 ponosnih država: Alžir, Angola, Argentina, Jermenija, Bahami, Bahrein, Barbados, Benin, Butan, Bocvana, Brazil, Burundi, Kambodža, Kamerun, Kongo, Obala Slonovače, Kipar, Dominikanska Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Gabon, Gruzija, Gana, Grčka, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Honduras, Indija, Jamajka, Kazahstan, Kenija, Kiribati, Laos, Liban, Lesoto, Madagaskar, Maldivi, Meksiko, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nepal, Nigerija, Oman, Panama, Papu Nova Gvineja, Paragvaj, Peru, Filipini, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveta Vinsent i Grenadini, Sejšeli, Slovačka, Solomonska ostrva, Južni Sudan, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Tadžikistan, Tajland, Togo, Trinidad i Tobago, Tuvalu, Uganda, UAE i Vijetnam.
Osim 87 (19 protiv i 68 uzdržanih) država koje nisu htele da podrže sramnu rezoluciju, 21 ponosna država svesno i namerno nije htela da učestvuje u glasanju, čime su takođe odbacili rezoluciju: Avganistan, Azerbejdžan, Belize, Bolivija, Burkina Faso, Vanuatu, Venecuela, Zimbabve, Izrael, Kirgistan, Liberija, Maršalska ostrva, Monako, Maroko, Samoa, Somalija, Istočni Timor, Tonga, Turkmenistan, Uzbekistan i Centralno afrička republika.
Svih ovih 108 ponosnih država je uspelo da se odupre ogromnim pritiscima i ucenama svetskih sila i da stane na stranu jedne male, ali slobodarske Srbije.
Za sramnu rezoluciju glasale su: Albanija, Andora, Australija, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bruneji, Bugarska, Zelenortska ostrva, Kanada, Čad, Čile, Kolumbija, Kostarika, Hrvatska, Češka, Danska, Džibuti, Ekvador, Egipat, El Salvador, Estonija, Fidži, Finska, Francuska, Gambija, Nemačka, Gvineja Bisao, Gvineja, Island, Indonezija, Iran, Irak, Irska, Italija, Japan, Jordan, Kuvajt, Letonija, Libija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malami, Malezija, Malta, Mauritanija, Mikronezija, Crna Gora, Mjanmar, Holandija, Novi Zeland, Niger, Severna Makedonija, Norveška, Pakistan, Palau, Poljska, Portugal, Katar, Južna Koreja, Moldavija, Rumunija, Ruanda, San Marino, Saudijska Arabija, Senegal, Sijera Leone, Singapur, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Švedska, Švajcarska, Tunis, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno kraljevstvo, Tanzanija, SAD, Urugvaj, Jemen, Zambija.
Srebrenica nije genocid - kaže 108 slobodnih i ponosnih zemalja koje nisu glasale za sramnu rezoluciju. Ovih 108 država prestavlja 5,2 milijarde ljudi na planeti. To je slobodni svet. Srebrenica nije genocid - kažu Jehuda Bauer, Efraim Zurof, Gideon Grajf i Priska Matimba Nijamba. To su najveći svetski stručnjaci i naučnici za oblast genocida, prava i ratnih zločina.
Srebrenica je genocid - kažu 84 zemlje u UN. Polovina od ove 84 države su zemlje Kolektivnog Zapada koje vekovima terorišu planetu. Druga polovina od 84 su poltroni zapada. Srebrenica je genocid kažu Dragan Đilas, Marinika Tepić, Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Nebojša Zelenović, Jelena Jerinić i Nenad Čanak.
Sledeće države koje su glasale za sramnu rezoluciju su počinile genocid: Albanija (Albanci nad Srbima), Australija (nad Aboridžinima), Austrija (nad Srbima u Prvom svetskom ratu), Belgija (nad narodom Konga), Bosna i Hercegovina (nad Srbima), Kanada (nad starosedeocima), Hrvatska (nad Srbima, Romima i Jevrejima), Francuska (kao kolonijalna sila u Africi i Severnoj Americi), Nemačka (nad narodom Namibije, nad Rusima, Jevrejima, Poljacima, Srbima i Romima), Japan (nad Kinezima), Mjanmar (nad Rohindžama), Holandija (kao kolonijalna sila), Novi Zeland (nad Maorima), Pakistan (nad stanovniicima Bangladeša), Portugal (kao kolonijalna sila), Ruanda, Španija (kao kolonijalna sila), Turska (nad Srbima, Jermenima i Grcima), Ujedinjeno kraljevstvo (kao kolonijalna sila), SAD (nad starosedeocima Severne Amerike).
Problem koji otvara Rezolucija o Srebrenici, se sastoji i u dvostrukim aršinima. Sa jedne strane se ne donose rezolucije o stvarnim genocidima, a sa druge strane se usvaja rezolucija o genocidu koji se nije dogodio. Zbog čega UN nikada nisu donele bilo kakve rezolucije o genocidima koji su se stvarno dogodili?
Ta lista genocida, bez rezolucije UN glasi: Genocid u Južnoj i Severnoj Americi, Genocid nad Srbima u Otomanskom carstvu, Genocid u Australiji, Genocid u Kongu, Genocid u Namibiji, Genocid nad Jermenima u Otomanskom carstvu, Genocid nad Grcima u Otomanskom carstvu, Genocid u nacističkoj Nemačkoj, Genocid nad Srbima u NDH, Genocid u Bangladešu. Genocid u Kambodži, i Genocid u Darfuru – Sudan.
Zbog čega u UN ne bi bile donete rezolucije o svakom ovom genocidu. Zbog čega, npr. u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad narodom Sovjetskog saveza od 1941. do 1945. godine“? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad srpskim, romskim i jevrejskim narodom u NDH od 1941. do 1945. godine“? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Nemačkom Trećem rajhu, nad Jevrejima, Rusima, Srbima, Poljacima, Česima i Romima, od 1939. do 1945. godine“? Zbog čega u UN ne bi bila doneta Rezolucija „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid nad starosedeocima Južne i Severne Amerike od 1492. do 1900. godine“?
Niko se u istoriji nije u UN ovako sjajno borio za Srbiju, kao predsednik Vučić! Bio bih slobodan da ustvrdim da se u istoriji UN, retko ko ovako veličanstveno borio za svoju zemlju, kao predsednik Vučić za Srbiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Njujorku, na kraju prve posete: „Uspeli smo malo da zakomplikujemo stvari“. Uspeo je predsednik Vučić, malo više da zakomplikuje stvari onima koji bi da ruše međunarodno pravo. Uspeo je da im oteža prljavu rabotu, kojom su hteli da stigmatizuju Srbiju kao genocidnu. Predsednik Vučić je uspeo, ono što retko kome polazi za rukom - da svetskim moćnicima sa Zapada, pomrsi račune i oteža podle naume i da ih pobedi! I ne samo to. Kada je zapad u UN srušio međunarodni poredak, predsednik Vučić se našao tu da svetu pruži nadu i ponudi alternativu. Bravo za državnika Vučića! Živela Srbija!