KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Olbrajt, Rubin i nacrtani konj

Tokom svoje političke karijere, Olbrajtova je zahtevala sankcije ili vojne intervencije protiv zemalja za koje je procenila da ugrožavaju američke interese. Svet je čuo njenu izjavu iz maja 1996. u emisiji „60 minutes", povodom američkih sankcija protiv Iraka, kada je na konstataciju voditeljke da je u Iraku umrlo pola miliona dece odgovorila: „Mislimo da je cena vredna toga". I stvarno - šta su životi pola miliona dece ako su u pitanju naftni interesi američke imperije.

U Srbiji je upamćena po svojoj ostrašćenoj antisrpskoj politici i kao najglasniji zagovornik NATO agresije 1999. i nezavisnosti Kosova i Metohije. Olbrajtova je Imala ključnu ulogu u mirovnim pregovorima u Rambujeu o KiM, kada je praktično presekla razgovore, obećavši Albancima sve što požele i referendum za tri godine, a Srbima poznati Aneks B, koji je predviđao okupatorski status za celu Jugoslaviju. Nedugo posle Rambujea usledilo je bombardovanje SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Praški portal "Parlamentarni list" objavio je da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. I da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, posle dolaska međunarodne uprave na KiM, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju "Ipko", koju je njena kompanija kasnije prodala operatoru "Telekom Slovenija". A na promociji svoje autobiografske knjige u Pragu, počastila je aktiviste češkog udruženja „Praško proleće", kada su joj pokazali fotografiju na kojoj se nalaze žrtve NATO bombardovanja 1999, rečima: „Odvratni Srbi, gubite se!".

Džejms Rubin bio je njena desna ruka i, zajedno sa bivšom suprugom Kristijan Amanpur sa CNN-a, sprovodio je 1999. porodični rat dezinformacijama i medijskim manipulacijama protiv Srbije. Decembra 2022. Rubin je imenovan za koordinatora Centra za globalno angažovanje američkog Stejt departmenta. U razgovoru specijalno za albanski servis Glasa Amerike, Rubin je izjavio da je „dugoročni cilj normalizacije odnosa Beograda i Prištine međusobno priznanje Srbije i Kosova".

Drugim rečima, nema kompromisa između Beograda i Prištine! Albanci treba da dobiju sve! U svetlu uspeha ruske vojske na ukrajinskom frontu, Rubinu i ostalim jastrebovima američke spoljne politike se žuri sa ulaskom „klintonovog kosovskog čeda u UN".

Rubin je i kreator strateškog dokumenta Stejt departmenta pod nazivom „Okvir za borbu protiv manipulacije informacijama stranih država", koji je promovisan 10. juna.

Dokumentom se predviđa formiranje „timova istomišljenika", tačnije cenzora koji treba da presretnu i blokiraju sve ruske i kineske informacije pre nego što se pojave u bilo kom mediju ili društvenoj mreži u Evropi.

U oktobru 2023, Rubin je istakao da je na balkanskoj turneji „primetio sve veću želju Kine da igra ulogu preuzimanjem vlasništva nad medijskim organizacijama", ali je kao najveći problem istakao to što je „Srbija portal za Rusiju na Zapadnom Balkanu".

Rubin se time predstavio kao zvanični cenzor za Srbiju i borac protiv srpskih ideoloških šizmatika. Američki apsolutista Rubin traži od Srbije da pogasi ruske i kineske medije u Srbiji. Kao u vreme makartizma u SAD u toku Hladnog rata i „lova na veštice" - kada su se iznosile optužbe za subverzivnost i izdaju, bez trunke dokaza. Zato za albanski servis „Glasa Amerike" on upućuje slabo prikrivenu i arogantnu pretnju predsedniku Vučiću „da bi SAD mogle da preispitaju njegovu prošlost".

Napad na Vučića je napad na Srbiju. Na njenu slobodarsku, nezavisnu i vojno neutralnu politiku. Rubin ne dozvoljava da Srbija bude prijatelj Kine i Rusije. Hoće da zabrani kineske i ruske medije u Srbiji. Za Rubina je NATO agresija 1999. „humanitarna intervencija". Srbi su „odvratni" i Dejtonski sporazum mora biti izmenjen na njihovu štetu. SAD su svetionik liberalne demokratije, a oni koji to ne vide su totalitaristi i opasni nacionalisti. Ali, prošlo je vreme Pax Americana kada su se Americi divili i od nje plašili.

Liberalna zapadna demokratija „ostala je bez budućnosti", kako pišu dvojica poznatih evropskih politikologa. Konačno, šta su to demokratija i sloboda govora kao prvo demokratsko načelo, ukoliko se u Nemačkoj ne mogu videti ruski i kineski mediji?

Ko propisuje šta je demokratski, a šta nije? Predsednik Vučić je to jezgrovito opisao: „Kada sam bio veoma mali, bio sam loš u crtanju. Jednog dana sam morao da nacrtam konja. Ali uopšte nije ličio na konja. Morao sam da napišem na crtežu: 'Konj'".

Srbija se za vreme Vučića nacionalno uspravila. I kao uvek kroz svoju istoriju, zna gde su sloboda, istina i čast.

P. S. Aleksandar Vučić: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete".