ČESTITKE IZ SAD RUŠE LAŽ PRIŠTINE! Iskaljuju bes na Grenelu, a u stvari mrze Vučića! Autorski tekst ministra odbrane Nebojoše Stefanovića

Gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut učinila je divan gest proglašavanjem Vidovdana za praznik njenog grada. Ne postoji lepši način da zahvali stotinama hiljada srpskih iseljenika, njenih sugrađana i generacijama njihovih očeva i dedova koji su ugradili godine svog života i rada u Čikago, jedan od najlepših američkih gradova. Ali gradonačelnica Lajtfut je ovom odlukom bez presedana uputila i poruku celom srpskom narodu i njegovoj matičnoj državi Srbiji da poštuje to što je bila nekad, a naročito to što je Srbija danas.

Vidovdan je bio povod da se prigodnom čestitkom Srbiji i njenom narodu obrati i ambasador Ričard Grenel, jedan od najbližih saradnika prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa. To je bio veoma lep gest čoveka koji je uložio veliki trud da se pokrene zamrli dijalog Beograda i Prištine, a naročito da se u kratkom roku u tom dijalogu postignu neki konkretni rezultati, ali i Priština podseti na prethodno zaključene sporazume.

Čoveka koji je imao priliku da često razgovara sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i da se uveri o kakvom se državniku svetskog formata radi. Kao što je bio u prilici i da dobro upozna čitave garniture prištinskih političara i da iz "prve ruke" vidi sve njihove trikove i manipulacije, da vidi model po kojem kosovski Albanci već decenijama grade priču o nekakvoj kvazidržavi. O zgradi čiji su temelji napravljeni na zločinima, lažima i kriminalu.

Baš tu prištinsku garnituru duboko je potresla Grenelova vidovdanska čestitka Srbima i Srbiji, pa su probali da mu objasne da se 1389. protiv Murata i Osmanlija nisu borili Srbi, nego nekakva "balkanska vojska" i da je cela priča o Vidovdanu falsifikat na kojem se "hrani srpski nacionalizam". Kao pristojan čovek Ričard Grenel uputio je kulturan odgovor Vljori Čitaku da ne treba u svemu da nalazi povod za ogorčenje, iako bi delotvornija bila pomoć stručnjaka drugog profila.

Vljora Čitaku i Bedžet Pacoli godinama su u ime prištinske vlasti vodili takozvane spoljne poslove. I kada sa dve uticajne američke adrese, u jednom danu, Srbima i Srbiji stignu srdačne vidovdanske čestitke, oni reaguju burno i u ogromnom strahu "od svojih", jer se ispostavlja da u tim svojim spoljnim poslovima nisu uradili baš ništa. Plaše se, jer veoma dobro znaju kakva pravila važe u njihovim redovima ako neko ne obavi posao kako treba.

Dok iskaljuju svoj bes na Ričardu Grenelu, Čitaku, Pacoli i mnogi drugi u Prištini u stvari su besni na Aleksandra Vučića. On je jedini krivac što se srušilo njihovo Potemkinovo selo o takozvanoj nezavisnosti Kosova. Bile su potrebne godine teških i mučnih razgovora, neviđena energija i pre svega državnička mudrost, koju pre predsednika Vučića niko iz Srbije nije pokazao na međunarodnoj sceni, da dođemo do toga da naša zemlja bude uvažavana, poštovana kao ozbiljna i odgovorna, ali i stara i dostojanstvena država. Toga su postali svesni i u Americi, koja neće promeniti svoju poziciju o Kosovu i Metohiji, ali će sada voditi mnogo više računa i o legitimnim interesima Srbije nego što je to bio slučaj ikada ranije.

Sa tim ne mogu da se pomire Čitaku, Pacoli i svi ostali izvođači neuspelog projekta kosovske nezavisnosti. Oni će se ponižavati nekakvim nadriistorijskim tumačenjima o Kosovskom boju, jer ne mogu da priznaju da ne mogu da pobede u današnjoj borbi za KiM.

Teško im je da prihvate i reči američkog ambasadora u Prištini gospodina Kosneta da moraju da formiraju Zajednicu srpskih opština i da se predugo oslanjaju na pomoć iz sveta kad god im nešto zatreba, pošto nisu sposobni da pomognu sami sebi. Ne mogu da se pomire sa tim da je "medeni mesec" prošao i da ne mogu da varaju unedogled ceo svet, a naročito SAD kao najvećeg i najmoćnijeg pokrovitelja njihove takozvane nezavisnosti.

Najviše su se prevarili ako su mislili da će Srbija i njen predsednik Vučić odustati od svojih nacionalnih i državnih interesa i da se neće za njih boriti svom snagom. Srbija i njen predsednik vode tu borbu svakog dana, na svakom mestu u svetu i nesmanjenom snagom, ali snagom znanja, diplomatije i brige o svojoj zemlji i svom narodu. Zbog pravednosti ove borbe i zbog želje da se svi nasleđeni problemi reše kako bi se život nastavio u miru i napretku, Srbija uživa najveće poštovanje širom sveta. Čestitke za Vidovdan iz Amerike zato nisu slučajne i nisu greška. One su samo mali, simbolični gest starih-novih prijatelja Srbije, koji poštuju njen narod i njenu istoriju, ali i borbu njenog predsednika Aleksandra Vučića za ekonomski jaku i samostalnu Srbiju.