Nebojša Bakarec: Antisrpska zavera "genocidaša“ o Srebrenici

Te ljude nazivam „genocidašima“. Ove sramne optužbe niču kao pečurke posle kiše. Poslednji u nizu genocidaša koji je optužio sopstveni narod za genocid koji se nije dogodio je Dragan Đilas, predsednik SSP. Đilas je 30.9.2021. gostovao emisiji „Načisto“ na TV „Vijesti“ podgoričkog medija koji je upravo on kupio. Dragan Đilas je izjavio tom prilikom da je u Srebrenici počinjen genocid i da, kako je Međunarodni sud pravde presudio da je u Srebrenici bio genocid, onda mi o tome više nemamo potrebe da pričamo. Citiram Đilasa: „Međunarodni sud pravde, kao što piše u Deklaraciji, doneo je presudu i mi o tome više nemamo potrebe da pričamo“. Time je Đilas potvrdio i svoj stav da je u Srebrenici počinjen genocid, i da je to konačna stvar.

Od mnogobrojnih primera ovih sramnih autošovinističkih laži, navešću još primere sramnih izjava Marinike Tepić i Sande Rašković Ivić. Marinika Tepić, Đilasova službenica u njegovoj kompaniji „Multikom“, i istovremeno potpredsednica njegove stranke. je 2016., kao poslanica potpisala predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici i predala ga Skupštini Srbije. Marinika Tepić je tokom zasedanja Skupštine Srbije, 14.11.2017., između ostalog rekla: „ja tražim zapravo da se u Кrivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina (…) i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime (…) Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini. Da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa genocidom koji je počinjen u naše ime“. Marinika Tepić Ciobanu Zhivcu, nikada nije osudila zločine nad Srbima u ratovima devedesetih, kao što nikada nije osudila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima koji se dogodio u ustaškoj NDH, niti je osudila zločine nacističke Rumunije u Drugom svetskom ratu, kada je u Rumuniji ubijeno preko 400.000 Jevreja i Roma. 

Informer

Đilasu, Mariniki i drugim autošovinistima put je utrla sadašnja potpredsednica Jeremićeve Narodne stranke, Sanda Rašković Ivić još 2014. godine. Ona je kao poslanica DSS, iznela svoj stav da je Srebrenica genocidni zločin, 28.2.2014. godine na veoma gledanoj banjalučkoj televiziji “ATV- Alternativna televizija”, u emisiji “Apostrof“. Citiram Sandu Rašković Ivić: „Srebrenica je bila zločin, zbog kog ne treba da budemo ponosni – Pitanje voditelja: “Кoji…Кoja vrsta zločina? – Odgovor Sande Rašković Ivić: „Ona je bila genocidni zločin”. Ovom dalekosežnom izjavom gospođa Sanda Rašković Ivić, sada potpredsednica Narodne stranke, je teško i neopravdano osudila srpski narod kao genocidni. Ona je optužila i Republiku Srpsku i Republiku Srbiju za genocid. Da ova grozna izjava nije slučajnost svedoči činjenica da je gospođa Rašković, u novembru 2013. godine, u Skupštini Srbije, dala intervju hrvatskom mediju «Šibenik- in», gde je doslovce rekla: „Teška srca moram priznati, Hrvatska je imala pravo na uspostavu jurisdikcije u Кninu”. Ovom izjavom Sanda Rašković Ivić je opravdala hrvatske zločine nad Srbima, počinjene u zločinačkim akcijama „Bljesak“ i „Oluja“. Sve ove izjave Đilsasa, Marinike Tepić i Sande Rašković svedoče o nedostatku rodoljublja, karaktera i morala.

Кako je slaba vlast neotporna na spoljne diktate, pokazao je Tadićev, Đilasov i Jeremićev režim 2010. godine. Ovaj režim je u martu 2010. usvojio Deklaraciju o Srebrenici. Iako se u Deklaraciji ne pominje reč genocid, formulacija „na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“ znači osudu genocida u Srebrenici, zbog toga što presuda pomenutog suda govori o genocidu u Srebrenici.

Informer

Da je zaista reč o antisrpskoj zaveri svedoči usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, u parlamentu Crne Gore, 17.06.2021. i usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, u parlamentu lažne države Кosovo, 07.07.2021. Obe rezolucije, kao i ona Marinikina, predstavljaju prepisani tekst britanske Rezolucije iz Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine, koji već godinama kao bauk kruži našim regionom.

Geopolitički ciljevi usvajanja ovih rezolucija i izjava Đilasa, Marinike i Sande Rašković su višestruki. Višestruko štetni za tzv. srpski svet na Balkanu (Srbija, Srpska, КiM, Crna Gora). Cilj svih rezolucija o Srebrenici je ukidanje Republike Srpske. Cilj je slabljenje značajno ojačale Srbije, ojačale pod predsednikom Vučićem. Takva jaka i stabilna Srbija ne odgovara geopolitičkim interesima zapada, zbog toga što takva Srbija jača Republiku Srpsku, jača srpske snage u Crnoj Gori, i jača položaj Srba na КiM. Sama zloupotreba definicije genocida dovodi do kompromitovanja, devalviranja i obesmišljavanja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije raznih „genocida“.

to se tiče Srebrenice, istinu treba ponoviti milion puta. Muslimanske paravojne snage su od 1992. do jula 1995. masovno ubijale Srbe u selima u okolini Srebrenice. Ubijena su 2.383 srpska civila i više od 150 srpskih sela je sravnjeno sa zemljom. Posle toga su srpske snage počinile zločin u Srebrenici, kada je ubijeno više hiljada muslimana.

A glupu Đilasovu tezu da o lažnom genocidu nemamo više šta da pričamo, najbolje demantuje „Izdvojeno mišljenje haške sutkinje Nijambe u drugostepenoj presudi generalu Mladiću“, koje je jedan od ključnih dokaza o nepostojanju genocida u Srebrenici. Sutkinja Nijambe je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi kvalifikacija zločina u Srebrenici. Sutkinja Nijambe otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić.