NA JEDNOJ STRANI DRŽAVNIK I NAROD, NA DRUGOJ GOTOVANI I LAŽNA ELITA! Čemu da se nada ovakva opozicija i kakvu podršku u narodu može da očekuje?

 

Na prvoj fotografiji predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa našim narodom sa Kosova i Metohije, koji su se vodili danima i trajali do kasno u noć, gde se odlučivalo o sudbini naših sunarodnika, koji su, kako su sami rekli, jedino verovali i jedino veruju svom predsedniku. I upravo zahvaljujući njihovoj borbi na terenu i Vučićevoj žestokoj diplomatskoj ofanzivi, našlo se rešenje, a dane pred kraj godine Vučić i narod sa KiM proveli su zajedno, čuvajuci jedni drugima glavu u toj teškoj borbi iz koje su i Srbija i Srbi na KiM izašli jači i spremniji da se zajedno bore za svoja prava i svoja ognjišta.

Informer

Na drugoj fotografiji, Borko Stefanović i njegova partnerka u Beču, na koncertu tamošnje filharmonije, tradicionalnom koncertu koji se i ove godine održava prvog januara. Prvog januara ove godine, dok borba za prava našeg naroda na KiM i dalje traje nesmanjenim intenzitetom.

Informer

Da podsetimo Borko Stefanovic je bio glavni Tadićev pregovarač između Beograda i Prištine, upravo u vreme kada je nezavisnost lažne države doživela svoj vrhunac, a i sada je potpredsednik najveće opozicione partije, koja pretenduje na glasove naroda i koja želi da vodi državu Srbiju.

Da se razumemo, niko nema ništa protiv novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, naprotiv. To je važna tradicija uz koju cela Evropa, pa i naša zemlja, obeležava prvi dan nove godine, već decenijama unazad. Nema ništa sporno u tome da političari, predsednici, premijeri, odu jednom u svojoj karijeri, da prisustvuju tom lepom događaju.

I sam predsednik Vučić, koji ima izuzetne odnose sa sa državnim vrhom Austrije, ali i lične, prijateljske veze i sa bivšiim kancelarom Sebastijanom Kurcom i sadašnjim kancelarom Karlom Nehamerom, više puta je pozivan da prisustvuje tom svečanom umetničkom događaju. I kao što rekosmo jednom svakako treba, svako ko ima priliku, poziv, da prisustvuje tom izuzetnom spektaklu. 

Ali, sve je pitanje mere i momenta. Mogao je Vučić danas da bude u Beču, pogotovo što je danima unazad danonoćno radio, bio sa narodom, rešio mnoge muke i, niko mu ne bi zamerio. Svi bi normalni ljudi rekli neka si otišao i treba, predstavljaš našu zemlju. Mogao je, ali nije. Jer zna da nije vreme da bude bilo gde drugo nego u Srbiji, dok se stvari ne smire, dok se narodu ne vrati spokoj u srca, dok ne osete ljudi da se mirnije spava, da narodski kažemo.

S druge strane, Borko je putovao na slične događaje i dok je imao obavezu da brine o tom istom narodu na KiM, a i danas, kad traži od građana Srbije glas da bi opet imao priliku da vodi državu, pokazuje koji su mu prioriteti. Prioritet je lični užitak, pokazivanje elitizma, a o narodu, sigurni smo, brinuo je u pauzama na koncertu. Malo li je, tri puta po pet minuta je "ozbiljno brinuo". 

Kao što rekosmo, ove dve fotografije su pokazale baš sve. I ostaje samo pitanje čemu se nada ovakva opozicija i čije poverenje očekuju da će dobiti.