I ja sam bio izbeglica - Vladika Stefan na parastosu srpskim žrtvama u Oluji

- Danas i juče zajedno sa patrijarhom i zvaničnicima Srbije i Republike Srpske bili smo na velikoj molitvi koja bi bila neutešna da nema nebeskog pokrovitelja - poručio je vladika Stefan i podsetio da je i sam bio izbeglica i da je u ratu izgubio bližnje.

Vladika je podsetio da je srpski narod stradao u svim ratovima i da je gubio bližnje.
- Sve je to naša sudbina i vaskrsenje - rekao je vladika.

Kako je naglasio, jedino dobro što možemo da učinimo za sve stradale i prognane u ratovima je da ih pominjemo i tako ne dozovolimo da se zaboravi njihova žrtva.

 - Važno je da se borimo i za mir, i da jačamo jedinstvo što će pokazati da žrtve našeg naroda nisu uzaludne - rekao je on.

Nakon parastosa članovi Udruženje nestalih i poginullih "Suza", zajedno sa predsednikom Saveza Srba iz regiona Miodragom Lintom, položili su vence i cveće na spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima na tlu bivše SFRJ, koji je postavljen u Tašmajdanskom parku, u blizini Crkve svetog Marka, u kojoj se godinama služi pomen stradalim Srbima. 

Linta je ocenio kao veoma važno to što Srbija na državnom nivou obležava Dan sećanja na stradanje i progon krajiških Srba u zločinačkoj akciji Oluja koja, kako je naglasio, predstavlja završni čin etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske.

Linta je izrazio žaljenje što se dugo nije negovala kultura sećanja na ta stradanja srpskog naroda.

- Veoma je važno i to što pored državne manifestacije imamo niz drugih obležavanja Dana sećanja, što imamo parastos u Crkvi Svetog Marka, ali i u nizu drugih crkava širom Srbije i Republike Srpske - rekao je Linta.

Jedna od žena koje su prisustovale parastosu, Zorka Popov, rekla je za Tanjug da svake godine dolazi na pomen stradalim i prognanim u "Oluji", jer joj je majka Kordunašica.

- Izbegličku kolonu sam doživela kao nešto najneverovatnije u mom životu, u koloni je bio moj ujak koji je došao kod nas na biciklu. Posećujem svaki pomen srpskim žrtvama u Crkvi Svetog Marka i uvek sam tu za svakog sa Korduna koji je nekada bio moj centar sveta - navela je ona.

- Kordun nam je uskraćen, doživljavali smo ga kao nešto svoje, raspuste sam provodila tamo, oduzet je svima nama, ne možemo da zaboravimo niti da oprostimo - rekla je Popov i dodala je da njen ujak nije mogao da preživi taj bol za Krajinom, dok se ujna sa kćerkom vratila na Kordun gde živi i dalje.