Zavladao muk! Isti oni koji su kukali na Vučića i lagali da pali region, zaćutali su na Kurtijeve pretnje

Svedoci smo svakodnevne hajke na predsednika Srbije jer brani srpski narod i srpske interese. Bilo da je u pitanju naš narod u južnoj sprkoj pokrajini, Crnoj Gori ili Republici Srpskoj, dežurni „dušebrižnici“ kako strani, tako i domaći, potrče da izvrnu Vučićeve reči i svaku njegovu molbu za mirom i porukom da neće srpski narod ostaviti na cedilu predstave pretnjom!

Tako je bilo i onomad kada je na godišnjicu zločinačke akcije „Oluja“ poručio da „nećemo okretati leđa našem narodu“, regionalni mediji su kao glavni naslov stavili „Vučić preti“.

Verovatno inspirisani pređašnjim tekstom koji dolazi iz Nemačke, a koji glasi da „Vučić sanja srpski svet“, ali i prethodnoizrečenim lažima u kojima se tvrdilo da je Vučić nosio pušku u Sarajevu.

Nedugo potom stiglo je i pismo 56 parlamentaraca u kojem je najstrašnije napadnut Aleksandar Vučić jer brani srpski narod:

– Kriv sam što pomažem narodu u RS, bog zna šta radim u Crnoj Gori, kriv sam što ne priznajem nezavisnost Kosova. To je pismo suštinski protiv Srbije, hoće da kažu da bi im bio dobar onaj koji bi priznao Kosovo. Kriv sam što pomažem našem narodu na KiM, RS i Crnoj Gori. Ponosan sam na tu krivicu – kazao je Vučić povodom pisma.

Vučić je, takođe, neosnovano optužen i da je njegov san stvaranje „velikosrpskog sveta i Velike Srbije“.

– Što lažete da mi je san stvaranje „velikosrpskog sveta i Velike Srbije“, pošto ne možete da dobijete moju izjavu takvu, niti pokažete kroz dela da sam to učinio onda analizirate moje snove – rekao je Vučić.

– Sanjam da ostanem upamćen po tome da smo uspeli da sačuvamo narod od rata, a da ne bacimo pod noge nijedan od vitalnih nacionalnih i državnih interesa – naglasio je on odgovarajući na napade.

Ipak, isti ti „veliki borci za mir“ koji svakodnevno udaraju na predsednika Srbije, ostali su nemi na prave pretnje ratom koje dolaze od strane teroriste Aljbina Kurtija.

Poznato je da Kurti odbija poslušnost i ljuti svoje mentore, ali ipak ne dovoljno da mu kažu, sasvim osnovano, da prestane sa propagandom „Velike Albanije“ i maltretiranjem srpskog naroda.

I dok su optuživali Vučića da priziva sukobe i „srpski svet“, a Vučić istovremeno govorio da se zalaže za mir i stablnost, i upozoravao na želje Kurtija za krvoprolićem, niko nije obraćao pažnju. Ne zato što ne vide i ne čuju, već zato što ne žele. I tu nema dileme.

Isto je bilo i juče u Severnoj Makedoniji. Dok zapadni i pojedini domaći jezici palacaju na Vučića, za to vreme Kurti u Tetovu otvara ulicu posvećenu Ademu Demaćiju osvedočenom srbomrscu i borcu za nezavisno Kosovo. Sve to propraćeno je vijorenjem zastave „Velike Albanije“.

Ovo je primetio i nekadašnji lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac koji je rekao:

– Da kojim slučajem ima vojnu moć i podršku, Kurti bi odavno bi krenuo da ratuje po regionu! Kome to nije jasno taj baš ne želi da vidi činjenice! – upozorio je Šutanovac.

I ni reči. Ćute. Nemi.

Dok se vijori zastava „velike Albanije“ koja podrazumeva delove Srbije, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije međunarodna zajednica ćuti. Nijednom ne pomenuše ni domaći, ni strani „mirotvorci“ Kurtijeve snove.

Dok se hapse Srbi, uskraćuju im se prava, a teror raste, vlada muk.

Glasna tišina ipak, možda najbolje govori da su pogrešili svi oni koji su Vučiću pripisivali izmišljene pozive na rat i „paljenje“ regiona.

Glasna tišina je ipak i dalje samo tišina, koju neposlušno čedo i Kurti koriste i tako u krug, vrzino kolo dok nam se ne zavrti u glavi. Ali zaboravljaju da Srbija počiva na stabilnosti i ne gubi ravnotežu.