Građani u senci koristi! Ministar Mali odgovorio Goranu Radosavljeviću na prognozu da cene u Srbiji neće padati

- Iako je Srbija konačno krenula napred, ima ekonomske rezultate, ugled na međunarodnom finansijskom tržištu, dobar rejting i parametre koji je kotiraju visoko na evropskoj rang listi, priznajem da smo u jednom na samom dnu, u političkoj kulturi.  Nemamo je, jer su definiciju politike u Srbiji devastirali pojedinci željni vlasti, uticaja, novca i moći - počeo je ministar Siniša Mali i dodao:

- Takvi su pre desetak godina imali priliku da urade bar delić ovoga što je do danas urađeno za Srbiju, ali nisu, jer nisu umeli i bili su fokusirani na lične interese. Građani su bili u senci njihovih koristi...

Gde je bio Radosavljević?

Ali nedostatak kulture im ne da ni minimum pristojnosti da bar ćutke priznaju poraz, naglasio je ministar u svom odgovoru Radosavljeviću. A onda je pitao...

- Gde je bio Goran Radosavljević kada je Srbija ostala bez 500.000 radnih mesta i kada je svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla? Gde je bio Radosavljević kada u Srbiju nije dolazila nijedna investicija, kada se nije gradilo, kada nije bilo novih auto-puteva, niti infrastrukture koja je bila neophodna za nove fabrike i nova radna mesta?

Evo gde je bio Radosavljević!

- Reći ću vam. U senci srpske građanske nemaštine, uvijen u svoje koristi. U neznanju koje ga se nije ticalo ali je građanima Srbije donosilo najniže prosečne plate u Evropi, mizerne minimalne zarade jer su oni koji su morali da obezbede veće plate bili zauzeti ličnim bogaćenjem. Baš zato, njima nikada neće biti loše, a neće prestati da blate svaki uspeh ove vlasti jer, jednosatavno, žele još - naglasio je ministar Mali.

Zato se još malo moramo osvrtati na deceniju koju smo ostavili iza i ne dozvoljavamo joj da se ponovi. 

Evo primera od 14. decembra 2010. godine kada je održana 37. Sednica Odbora za nauku i tehnološki razvoj Skupštine Srbije.

- Detalje u vezi sa finansijskom konstrukcijom zajma obrazložio je savetnik potpredsednika Vlade Goran Radosavljević istakavši da ovaj zajam predstavlja nastavak programa započetog realizacijom Strategije razvoja nauke do 2015. godine, sa ukupnim iznosom od 400 miliona evra, koji će se do tada uložiti u naučnu infrastrukturu Srbije… Ministarstvo očekuje da ove investicije donesu boljitak naučnoj zajednici u Srbiji - zaključio je tada Radoslavljević.

Nekadašnji državni sekretar Ministarstva finansija (do jula 2012.), savetnik u Fiskalnom savetu, ekonomski savetnik potpredsednika Vlade, Goran Radosavljević, dakle, brani pred skupštinskim odborom novi zajam Republike Srbije.

Desetak godina kasnije, kada su mu na izborima 2012. godine oduzete fotelje jer nikakve rezulatate nije imao, Radosavljević menja svoja ekonomska ubeđenja pa tako danas postaje najžešći kritičar zaduživanja, kredita, duga. 

Radosavljević je, u vreme dok mu je onemogućen bilo kakav dalji uticaj na srpske javne finansije u međuvremenu "nadgledao" i crnogorski budžet. I to za finih 20.000 evra. Tako crnogorske “Vijesti” u julu 2022. godine objavljuju da je, prema informacijama dobijenim po zahtevu na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija, toliko Radosavljević inkasirao po ugovorima za savetovanje bivšeg premijera Zdravka Krivokapića i bivšeg ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića. 

Zaključujemo da je nakon prodavanja magle u Srbiji, kada mu je to tržište ukinuto, Radosavljević postao internacionalni trgovac savetima dobacivši do Crne Gore. Taj isti Radosavljević, koji je već bio na funkcijama sa kojih je mogao da primenjuje svoje ekspertize i da olakša i poboljša život građanima Srbije, nije to radio, ali danas je tu da nam kaže da cene u Srbiji neće padati.

Gde je bilo to suvo ekonomsko znanje pre 2012. godine kada se Srbija bez kriza borila sa inflacijom, kada je kurs divljao sa 81 na 113 dinara za evro, kada je životni standarad građana bio toliko nizak da nije bio dostojan čoveka? 

U knjigama, na policama. Danas je Srbija drugačija i oni koji brinu o građanima su na terenu, osluškuju potrebe i probleme svakog čoveka i rešavaju ih. Mi danas brinemo o građanima i držimo pod kontrolom cenu struje i gasa, smanjujemo akcize na gorivo, ograničavamo cenu osnovnih životnih namirnica, borimo se da održimo postignuti životni standard, borimo se za živote dostojne naših ljudi.

Toga nema na tim policama, jer kod nas građani nisu u senci koristi.