Romi i Srbi žive teško na KiM, Priština ne želi da razume niti da učestvuje u dijalogu - Brnabić poslala poruku iz Brisela

Premijerka Brnabić je poručila da su zemlje Saveta bezbednosti UN na sednici mogle da vide kakve su laži koje Priština plasira i kako se one spinuju.

Prema njenim rečima, Priština ne namerava da učestvuje u dijalogu i nije se videla želja da razumeju i čuju kako Srbi na KiM žive, prenosi RTS.

- Priština ne želi niti da razume, niti da čuje kakvi su uslovi života za Srbe i Rome na KiM i to je ogroman problem. To me plaši i u meni stvara još veći nespokoj u ovom trenutku - rekla je Brnabićeva.

Ona je naglasila da je u njenoj replici tokom sednice sadržana suština svega, te da je Vljosa Osmani u svom govoru izgovarala neistinu.

Dodala je da je bilo i drugih stvari na koje je u replici ukazala poput toga da su posvećeni dijalogu, a da ništa nisu usvojili.

- Uz uobičajene optužbe vidite da u stvari nije to važno, da nisu važne žrtve, već da se one iskoriste za političku plitku propagandu, gde sam rekla da je za mene kao ženu silovanje najužasniji zločin. Silovane su Albanke, ali i Srpkinje i Romkinje i ne možete taj zločin da iskoristite da mu date etnički ton - naglasila je Brnabićeva.

Izjave Romkinje o silovanjima OVK na Kosovu i Metohiji:

Prema saopštenju Svetosavske omladinske pres-službe Srpske pravoslavne crkve od 21. avgusta, gospodin Naser Adiči, šef izbegličkog kampa kojim upravlja UNHCR u selu Kruševac, kod Prištine, izjavio je da je osamnaest Romkinja i Srpkinja u logoru prijavilo da su ih silovali etnički Albanci. Navodno je bilo oko 2000 osoba u izbegličkom kampu od 21. avgusta. G. Adiči je navodno izjavio da je kamp imao do 6000 osoba, ali pošto su etnički Albanci svakodnevno napadali kamp, hiljade osoba koje su ranije bile smeštene u kampu su pobegle sa Kosova.

MR B. K. (24), PRIZREN, KOSOVO, 4. JULA: izvor ERRC

Mnoge Romkinje u Đakovici su bile seksualno zlostavljane. OVK dolazi noću u romske kuće sa oružjem i sve proteruje iz kuća. Mlade devojke moraju da ostanu unutra. Došli su u toku noći pre četiri dana u moju kuću u đakovačkom naselju Piskota. Kod kuće je bilo šestoro ljudi: sestra, majka, žena, ja i dvoje dece. Bilo je oko 1.00 po podne. Četiri uniformisana oficira OVK upala su u moju kuću. Bili su teško naoružani noževima, puškama i granatama. Svi smo bili u prednjoj sobi. Nasilno su otvorili vrata. Odveli su moju ženu i sestru u jednu sobu, a majku u drugu. Naterali su me da ostanem u prednjoj sobi sa jednim vojnikom OVK i decom. Moj sin je počeo da vrišti. Ostali su bili u drugim prostorijama pola sata. Čuo sam svoju sestru kako vrišti. Ošamarili su moju majku i sestru i silovali su sve tri žene. Pretili su da će pucati mojoj sestri ako ne uradi ono što žele. Decu nisu povredili. Sledećeg jutra smo pobegli ovde u Prizren.