19.01.2024.

10:51

Foto: Shutterstock

Politika

Hrvati sele specijalce na granicu sa Srbijom! Premeštaju elitni bataljon "Sokolove" u Beli manastir

Potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić istakao je da je projekat vraćanja vojske u Baranju već pokrenut, da je plan da se do kraja 2026. godine završi obnova kasarne u Belom Manastiru, gde će biti smešteno između 650 i 850 pripadnika elitnog bataljona "Sokolovi". Predsednik vlade Andrej Plenković pominjao je uvođenje vojnog kursa, kako bi se mladi obučili, a njegova najava je u okviru inicijativa u Hrvatskoj da ponovo zaživi vojni rok.

Istovremeno, bez bilo kakvog pravnog uporišta, i premijer privremenih institucija na Kosovu i Metohiji Aljbin Kurti stvara vojsku mimo Rezolucije SB UN 1244 i vlada lažne države svake godine podiže budžet za bezbednost. Uz to ne kriju želje da se priključe NATO, a vodeće zemlje Zapada im uveliko pomažu u naoružavanju.

Predsednik Skupštine Kluba generala Milomir Miladinović istakao je za "Novosti" da je teško da ćemo mi sa Hrvatima ikada imati dobre odnose.

- Stvar je indoktrinacije, tu mislim na nas Srbe. Oprostili smo im i Prvi i Drugi svetski rat. Verujem da je ovo njihovo raspoređivanje vojske povezano sa našom namerom da vratimo vojni rok. Oni su u NATO i ta priča da ti ne treba vojska kada uđeš u NATO nije tačna. Baš tad ti treba, jer je NATO pre svega vojna organizacija. U takvom smo okruženju, gde ne može da se brani samo politikom i dobrom voljom. I Kurti najavljuje vojni rok iako na to nema pravo po Rezoluciji 1244. To je potencijalna opasnost za srpski narod na KiM.

Miladinović objašnjava da je Srbiji, kao neutralnoj zemlji, potrebno obavezno služenje vojnog roka.

- On nije ukinut, već je samo zamrznut 13 godina. Za to vreme smo izgubili oko pola miliona obučenih i osposobljenih vojnika u vremenima bezbednosnih rizika i pretnji. Služenje vojnog roka nije sindrom rata, nego očuvanja mira i u funkciji je odvraćanja. Sada imamo tehniku i nju mora neko da opslužuje.

Inače, odluka da se vojska "doseli" u Baranju zvanično je doneta iz "bezbednosnih razloga i zaštite granice koja je ugrožena navalom migranata". Međutim, Baranja za Srbe ima simboličan značaj, jer je u vreme rata bila u sastavu Republike Srpske Krajine. Na poslednjem predratnom popisu stanovništva 1991. godine grad Beli Manastir imao je 10.146 stanovnika, od kojih su 37,15 odsto bili Srbi, a 32,15 odsto Hrvati. Prema podacima iz 2011. 57,11 odsto čine Hrvati, a Srbi tek 25,55 procenata.