Foto: Zoran Sinko
Politika
Prelazna vlada koju đilasovci traže nije ustavnopravna kategorija!
U prilog tome, govori i da smo je imali samo jednom, posle petooktobarskih promena, kada je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića na predsedničkim izborima, a sadašnji politički život ni po čemu nije za poređenje sa tim vremenom.
Pomenutu vladu vodio je Milomir Minić, formirana je na osnovu političkog dogovora SPS-DOS-SPO krajem oktobra 2000, trajala je svega tri meseca i pripremila je teren za prevremene republičke parlamentarne izbore. Ona je bila praktično "incident", odnosno iznuđeno političko rešenje što pokazuje i sastav Minićevog kabineta. Imao je 36 članova - dva potpredsednika, četiri kolegijuma ministara i 21 ministra. Ministarstvima unutrašnjih poslova, finannsija, pravde i informacija rukovodili su kolegijumi od po tri predstavnika različitih stranaka.
Kada su u pitanju preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), vlast je u više navrata istakla da je vrlo važno da se sprovedu do sledećeg otvaranja birališta, da neće biti nikakvih prelaznih vlada, niti leks specijalisa što takođe pominje opozicija.
Diskriminišući predlog
Poslanik Demokratske stranke Nenad Mitrović juče je izneo nepristojan i diskriminušući predlog kako pronaći birače koji glasaju gde im nije mesto:
- Kad se namnoži mnogo komaraca, vi stavite mrežu za komarce. Ovde su se toliko namnožili komarci koji sisaju krv ovom narodu. Ne postoji pasivan bojkot, moramo svi da se uključimo i da zaštitimo. Kad vidite nekoga iz Sombroa, nekoga sa vojvođanskim naglaskom ili nekoga ko sa padežima loše barata, pitajte ga - šta ćete vi na Novom Beogradu?
U dokumentu ODIHR, proces glasanja je pozitivno ocenjen na 93 odsto biračkih mesta, od 1.208 posmatranih, kao i transparentan rad Republičke izborne komisije. Dato je 25 preporuka za određene zakonske i proceduralne izmene. Od svih poslova koje Srbiji predstoje, neki su tehnički i ima vremena da se brzo sprovedu do 2. juna kada će biti beogradski izbori. Na primer, da se obezbede bolji uslovi za glasanje osoba sa invaliditetom, da se više žena uključi u kampanju i izborni proces, da se pojačaju mere zaštite tajnosti glasanja, da se svim akterima omogući da koriste javne prostorije za kampanju pod jednakim uslovima... Postoji realna šansa da se ispuni i preporuka oko dodatne obuke članova biračkih odbora, kao i da se glasačima kroz različite promo-materijale dodatno pojasne sva izborna pravila.
Među preporukama su i neke čije ispunjavanje zahteva promene zakona, što mora usvojiti Narodna Skupština. Na primer, jedan do "saveta" ODIHR je da se razmotri uklanjanje ograničenja za potpisivanje podrške listama, odnosno da se ukine zabrana da jedan građanin može svojim potpisom da podrži samo jednu političku opciju. Takođe, i ukidanje depozita za stranke i grupe građana koje nisu zastupljene u parlamentima, jer po sadašnjim pravilima svako ko želi novac iz državne kase, mora da položi kaparu.
Što se tiče biračkog spiska, koji opozicija najčešće i pominje povodom tvrdnji o navodnoj neregularnosti izbora, ODIHR je dao preporuku da bi trebalo razmotriti njegovu reviziju. Za temeljnije "pretresanje" potrebno je najmanje šest meseci uz posebno obučene timove koji barataju dobro zaštitom podataka o ličnosti, ali je moguće da se uradi statistička analiza, odnosno da se u spisku najpre odvoje osobe starije od 100, 95 i 90 godina i da se proveri da li su živi.
Inače, novi saziv Skupštine trebalo bi uskoro da bude u potpunosti formiran. Za danas su zakazane konsultacije svih parlamentarnih stranaka oko izbora potpredsednika Narodne skupštine, izbora članova radnih tela i stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama. Kandidati će se, zajedno sa izborom predsednika zakonodavnog doma (kandidat Ana Brnabić) naći pred poslanicima na sednici u ponedeljak.