Nemačka neće finansirati projekte u RS čije vlasti zagovaraju izlazak iz BiH

Nemačka vlada je tokom avgusta prošle godine postupno obustavila projekte, navodeći kao razlog "secesionističku politiku" vlasti tog bosanskohercegovačkog entiteta na čijem je čelu predsednik Milorad Dodik.

Radi se o četiri infrastrukturna projekta, ukupne vrednosti 105 miliona eura.

- Iste (secesionističke aktivnosti) nisu povučene, kako je zahtevala Savezna vlada. Umesto toga, predsednik Dodik dodatno je eskalirao političku krizu. Konačni prekid četiri projekta je stoga bio logičan sled- navodi se u odgovoru Ambasade Nemačke za RSE.

U Ambasadi nisu želeli da komentarišu dogovor vlada entiteta RS i Mađarske da mađarske kompanije preuzmu finansiranje projekata od kojih je odustala Nemačka.

Vlada RS objavila je da Mađarska preuzima finansiranje projekata od kojih je Nemačka odustala u danu kada je u Banjaluci boravila delegacija te zemlje, predvođena premijerom Viktorom Orbanom.

Mađarski premijer jedan je od ključnih saveznika proruski orjentisanog predsednika RS Milorada Dodika, a u Banjaluci mu je 5. aprila uručeno odlikovanje Orden RS na ogrlici.

- Nemačkim poreznim obveznicima teško je objasniti zašto bi Nemačka trebala podržavati značajnom sumom entitet koji, prema izjavama njegovog predsednika, otvoreno razmišlja o izlasku iz Bosne i Hercegovine- istakli su u Ambasadi Nemačke u Sarajevu za RSE.

Istakli su kako Nemačka podržava BiH u njenom približavanju Evropskoj uniji, te da je spremna dodatno intezivirati saradnju sa BiH i entitetima, uz preduslove.

- Temeljni zahtev je očuvanje mira, vladavine prava i teritorijalne celovitosti države Bosne i Hercegovine. Nastavljamo našu saradnju sa civilnim društvom u Republici Srpskoj. Isto vredi i za državne i regionalne projekte nemačke razvojne saradnje- istakli su u Ambasadi Nemačke.

Iz kojih projekata u RS se povukla Nemačka?

Među projektima od kojih je odustala nemačka Vlada je i izgradnja vetroelektrane "Hrgud" u Berkovićima, opštini na jugoistoku BiH.

Vrednost projekta je oko 64,28 miliona evra, od čega je Nemačka razvojna banka osigurala 60 miliona evra, a ostatak bi finansirala Elektroprivreda RS.

Nemačka se povukla i iz projekta obnove hidroelektrane kod Trebinja, na jugu zemlje, kao i projekta zbrinjavanja otpadnih voda u Gradišci, na severu Bosne i Hercegovine.

Do povlačenja iz projekata je došlo nakon odluke Narodne skupštine Republike Srpske iz decembra 2021. godine o vraćanju nadležnosti i stvaranju vlastitih institucija s ciljem slabljenja države.

Nemačka Vlada je u aprilu 2022. godine odlučila privremeno zaustaviti projekte, a u avgustu prošle godine se potpuno povukla.

Inače, premijer Republike Srpske Radovan Višković i ministar ekonomskog razvoja Mađarske Marton Nagi dogovorili su u Banjaluci 5. aprila saradnju u realizaciji tri projekta.

Reč je o projektima prečišćavanja otpadnih voda u Gradišci, izgradnji vetroelektrane "Hrgud" i solarnog parka "Trebinje", u ukupnoj vrednosti od 140 miliona eura, saopštila je tada Vlada RS.

Kako je saopšteno iz Vlade RS, projekti će biti realizirani u saradnji sa mađarskim kompanijama "Veolia", MBM i "Alteo".