Šamarčina za Prištinu! Kurti više nema gde: Lažna država mora da ispuni uslov

- Mislim da to nije bio mudar potez, nije pozitivan pomak. To nekim državama članicama može stvoriti osećaj da posle godina i godina iznošenog zahteva za pristupanje Savetu Evrope, tzv. Kosovo odjednom nije u mogućnosti da podnese projekat, odnosno ne konačni tekst, već projekat Ustavnom sudu. Tako da se neki partneri mogu zapitati da li više mogu da veruju. Prema tome, mislim da to nije pozitivno - rekao je Mirel za Glas Amerike.

On je naveo da su neke zemlje članice imale drugačije stavove u početku.

- Mislile su: 'OK, Udruženje se može osnovati nakon članstva, ali barem nam pokažite svoju dobru volju slanjem predloga Ustavnom sudu.' Ovo je znak dobre volje jer je za Savet Evrope veoma važno pitanje tretmana manjina u svakoj zemlji - kaže Mirel.

On podseća da nacrt evropskog predloga koji je u jesen prošle godine dostavljen tzv. Kosovu i Srbiji "već nekoliko meseci stoji na stolu", ističući da je bilo mnogo prilika da se o njemu razgovara u slučaju da postoji bilo kakav deo sadržaja koji nije bio zadovoljavajući.

- Ali to se nije dogodilo, dok se odjednom nacrt predloga ne pošalje sudu i pošalje dopis, to je zapravo zbunjujuće- kaže on.

Informer

Profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj Gezim Visoka rekao je za Glas Amerike da su novi uslovi očekivani i opterećuju međunarodni položaj tzv. Kosova.

- Da bi osigurali priznanje i članstvo u međunarodnim mehanizmima, prijatelji tzv. Kosova su uslovili vladu tzv. Kosova da napravi unutrašnje kompromise. Dakle, da bi ojačalo spoljni suverenitet, od tzv. Kosova se traži da oslabi ili oslabi unutrašnji suverenitet - kaže on.

Međutim, Mirel procenjuje da je tzv. Kosovo moralo da napravi ustupke međunarodnom pritisku radi većeg sopstvenog interesa, kao što su evropske integracije.

- Važna stvar je da kada jedna država traži, recimo, pun suverenitet, jer pet zemalja još uvek ne priznaje tzv. Kosovo, ta zemlja mora da se pobrine da se iskoristi svaki mogući element koji pomaže - kaže on.

Iako ocenjuje da nedavna dešavanja rizikuju da umanje tempo evropskih integracija tzv. Kosova, Visoka je protiv onoga što on naziva kulturom uslovljavanja u diplomatiji.

- Ne mislim da će trajni mir biti postignut kroz ovu kulturu uslovljavanja i jednostranog pritiska. To će samo podstaći populizam, nacionalizam i zaoštriti odnose između stranaka i posrednika - kaže on.

Mirel navodi da bi nedavno povećano interesovanje Evropske unije za integraciju Zapadnog Balkana trebalo da iskoriste države regiona. Izražava zabrinutost da izostanak bržeg napretka u ovom procesu rizikuje da bude izvor nestabilnosti u regionu, koju onda zlonamerne strane sile mogu iskoristiti.