"Mrtvu majku su mi bacili na smetlište, a oca u šaht!" Potresna ispovest Srbina koji je preživeo muslimanski logor! Jedna scena mu je ostala urezana u pamćenju!

Magazin je 11. maja 1992, na samom početku rata u Bosni i Hercegovini, zajedno sa svojim bratom zarobljen i poslat u logor Ćelebići. On otkriva da su u logoru bili zatočeni šest meseci.

- Na Vaskrs, brat, ja i još dva prijatelja, smo izašli, te 1992, i pokojni roditelji su nas ubeđivali da dođemo nazad u Konjic, da će sve biti u redu jer oni veruju komšijama - počinje priču Magazin.

Ta njihova poslušnost, nastavlja on, odvela ih je u logor, a roditelje - u smrt. Po njegovoj priči, 24 vojnika je došlo do njihove kuće i odvelo brata i njega.

- Zatvarali su nas u hladnjaču, tu smo proveli jednu noć. Prepadali su nas da nam nikad neće otvoriti hladnjaču, da će nas mučiti. Sve do 29. maja smo bili u policijskoj stanici, dok nisu sva sela oko Konjica popaljena i narod sproveden u logor - priseća se Magazin s tugom u glasu i dodaje: 

- Kad je to sve završeno, čišćenje i brutalna ubistva po tim selima, ja sam sa bratom i još četvoricom odveden iz Konjica u Čelebiće, u taj logor. Kad smo dovedeni na kapiju, mi smo tu zatekli pored jednog zida toliko krvi, od prebijanja ljudi koji su nam kasnije rekli da su bili postrojavani uz taj zid. To se desilo pre samo tri-četiri dana nego što smo mi dovedeni.

Roditelji su mu, kaže on, ostali u kući, a njemu i bratu je 17. jula iste godine javljeno da su ubijeni. Majku su mu pronašli na smetlištu, a oca u jednom šahtu.

-  Tuga nas je uzela zbog toga. Prvo nismo mogli da verujemo da nam je to rečeno tako hladno. Počeli smo da plačemo, a oni su nam zapretili da ćemo završiti kao roditelji ako ne prestanemo. To je za nas bilo toliko strašno da smo se samo gledali. Mnogo puta smo razmišljali da će nam se desiti isto kao i roditeljima. Toliko puta su nas izvodili i pretili nam da će nas pobiti - kaže Magazin.

Bivši logoraš se prisetio i jedne od strašnijih uspomena koje nosi iz tih dana. Kako se prisetio, deset i više ljudi je svakodnevno prebijano u logoru, a bar jedan od njih je svakog dana smrtno stradao od posledica batinjanja.

- Jedan čovek je nekoliko puta padao u nesvest od prebijanja. Nekoliko puta je polivan vodom da bi bio budan i svestan kako bi čuli njegove muke dok ga prebijaju. Nakon prebijanja su ga ubacili u našu prostoriju i mi smo ga presvlačili jer je bio skroz mokar, a onda mi je umro na rukama. To je bilo veoma, veoma, teško i danas mi ta slika stoji pred očima - zaključio je, drhtavim glasom, Magazin svoju potresnu ispovest.