Mali: Srbija uspešno emitovala održive obveznice

 On je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.

- U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspešno sproveli program “Skok u budućnost - Srbija 2027“, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, što je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, što građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize - rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je dodao da kada bismo, hipotetički, sav novac na računu iskoristili za vraćanje duga, bi udeo javnog duga u BDP-u bio 45,6%.

Informer

Mali je rekao da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije i ispod nivoa investicionog rejtinga koja je izdala socijalno održivu obveznicu. Prethodno su to učinile Rumunija, Mađarska i Slovenija, koje su članice EU i imaju investicioni rejting.

- Izdavanje ovakve obveznice je važan signal za investitore da smo posvećeni projektima koji imaju socijalnu komponentu, a sa druge strane imaćemo konkretne benefite za građane. Kada je reč o konkretnim projektima, tu je pomoć od 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili kuće za roditelje koji dobiju dete u tekućoj godini, zatim projekat koji se tiče kupovine seoskih kuća sa okosnicom, dalje tu je projekat Moja prva plata,  imamo i povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti, za završetak i opremanje bolnica, izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju. Kada je reč o obrazovanju, tu je i individualna podrška studentima, razvoj IT infrastrukture u obrazovnim ustanovama, izgradnja trening centra u Staroj Pazovi i Vranju... Pokazujemo posvećenost i brigu prema onima kojima je to najpotrebnije, i time se stavljamo u rang najrazvijenijih zemalja, jer brinemo o najranjivijima - rekao je Mali.

On je dodao da kada je reč o zelenoj komponenti, da su tu projekti poput izgradnje beogradskog metroa, pruge Beograd – Budimpešta, projekti vezani za reciklažu, poboljšanje energetske efikasnosti itd.

Istakao je da je Srbija već poslala važan signal investitorima kada je 2021. godine izdala prve zelene obveznice.

- Ovo je prva srpska dolarska obveznica za održivi razvoj koja obuhvata investitore koji ranije nisu imali prilike da investiraju u ovaj sektor u dolarima. To je iskorak dalje na tržištu kapitala nakon što smo 2021. godine prvi u regionu emitovali zelene obveznice. Pratimo svetske trendove razvijenih zemalja sa investicionim rejtingom i pokazujemo da smo apsolutno i sami spremni za taj sledeći korak- rekao je Mali.

Informer

Prvi potpredsednik Vlade je rekao da su obveznice ročnosti 10 godina emitovane po kuponskoj stopi od 6 odsto u dolarima, a da je nakon svop transakcije obezbeđena kamata od 4,754%, pri čemu je ostvarena ušteda od skoro 1 pp u odnosu na to da su obveznice emitovane u evrima.

On je rekao da smo tokom današnje aukcije uspeli da smanjimo cenu od inicijalne stope za 40 b.p. što je više nego zemlje u regionu, koje su pre Srbije izašle na tržište kapitala, a ukupna tražnja investitora  je iznosila čak 6,5 milijardi dolara.

- To nam pokazuje da smo u dobrom trenutku izašli na međunarodno tržište kapitala jer su ovo godine kada je novac skup. Svetske ekonomske nestabilnosti su podigle cene na svetskom tržištu i sada je najteže doći do jeftinih izvora finansiranja projekata. Srbija to uspeva uz dobro upravljanje i pozicioniranje na tom tržištu - rekao je ministar finansija. 

On je naveo primer Rumunije koja ima investicioni kreditni rejting i već 20 godina je punopravna članica EU, a prošle nedelje se zadužila po kamatnoj stopi od 5,25 odsto na period koji je kraći za dve godine u odnosu na period novog zaduženja Srbije.

Mali je istakao da je interesovanje svetskih investitora za srpske hartije od vrednosti u stalnom porastu, te da je to značajno priznanje Srbiji imajući u vidu da su rejting agencije samo pre nekoliko dana snizile dugoročni kreditni rejting skupu zemalja iz Evropske unije.

Na drugoj strani, rejting agencija „S&P“ ističe snažne makroekonomske rezultate koje postiže Srbija, ističući očekivanja kontinuiranog popravljanja rezultata iz domena fiskalne politike.

- Nama je uspeh ove emisije još jedna međunarodna potvrda da vodimo dobru ekonomsku politiku koja nam daje kredibilitet u svetu međunarodnih finansijskih investitora i institucija. Ostajemo na putu daljeg razvoja, za Srbiju imamo velike planove i oni su u potpunosti ostvarivi - istakao je Mali.

On je dodao da dominantni uslovi na međunarodnom tržištu kapitala empirijski pokazaju da bi potencijalna obveznica u evro valuti rezultirala u povećanoj premiji za nova izdanja, što implicira veću kamatu i samim tim skuplje zaduženje.

- Prva ESG dolarska obveznica je značajno maksimizirala potražnju na međunarodnom tržištu kapitala s obzirom na širi opseg investitora, te takva potražnja dovodi do konkurentnijeg prinosa kao i celukopnog troška zaduživanja - objasnio je ministar finansija.

Mali dodaje i da je dominantnost dolarske obveznice na međunarodnom tržištu kapitala  vidljiva na primerima država sa područja šireg regiona koje su izdale dolarske obveznice, poput Mađarske koja je izdala sedam tranši dolarskih obveznica u iznosu od 7,7 milijardi dolara, naspram samo dve evro tranše u iznosu od 3,25 milijardi evra, zatim Poljske koja je uspešno realizovala dolarsko izdanje od ukupno pet milijardi dolara u 2023, i Rumunije koja je realizovala sedam tranši dolarskih obveznica sa ukupnim obimom od 8 milijardi dolara za period 2023-2024, Crne Gore koja je realizovala  dolarsko izdanje od 750 miliona dolara u 2024, kao i Slovenije koja je izdala dolarsku obveznicu u iznosu od jedne milijarde dolara u septembru 2023.

Održive obveznice su vrsta dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinasiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.