Politika
Dan sećanja na stradale u akciji „Oluja“! Moćna poruka predsednika Vučića: Nikada nas nećete podeliti, niti uništiti srpski narod! (FOTO/VIDEO)
19.09 Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića
Prilikom izlaska na binu Vučić je dočekan ovacijama prisutnih, a potom je pozdravio sve zvanice i narod koji se okupio na Lagatoru.
- Deset godina je kako obeležavamo na svečan način ovaj zločin, najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata. Okupljamo se da obeležimo veliku srpsku tragediju, veliku nesreću. I deset godina to radimo bez izuzetka, iako uvek imate "važnije stvari". A mi nikada ipak nismo imali važniju stvar od ovoga. Dani sećanja i tuge zbog izgubljene dece, ali i dani ponosa. Oni koji nas napadaju, koji se raduju svojoj velikoj pobedi nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njemu američki ambasador Piter Galbrajt, a suočavate se sa ženama, decom i starcima na traktorima. Oni kažu opet ćete na traktore, a ne razumeju da je traktor imenica mučenika, divnih i poštenih ljudi koji su morali da napuste svoja ognjišta. Niste baš tako hrabri, pomagali su vam ovi moćniji. Nema spasa ako služite drugima, služimo samo našem narodu. Hoćemo da imamo našu zemlju i naše vrednosti, moramo da nastavimo da razvijamo Srbiju i našu zemlju. Moramo da menjamo sebe, da više učimo i radimo, ne bili smo nastavili da pobeđujemo. - rekao je predsednik.
Vučić ističe da su pokušali da nas unize usvajanjem rezolucije kojom bi nas proglasili za genocidan narod.
- Govorili su ne, ne, ne, to je zbog individualnih zločina. Ne! Hteli su da nam stave žig genocidnog naroda. Ja znam kako je bilo pre 12 godina, političari nisu hteli ni da kažu ništa da se ne bi zamerili nekome. A mi smo se u UN pred celim svetom suprotstavili najmoćnijim silama sveta! I rekli Dosta je bilo! Dosta je bilo pritisaka na mali slobodarski narod! I pokazali smo kako jedna mala zemlja može da ih pobedi - govori predsednik i dodaje:
- Danas živimo neke druge vrednosti, iskrivljene i nakaradne. Hoće da nas nauče da je "woke" pokret budućnost, da kada budu trčali na Olimpijadi oni drugi mogu da voze i motor. Da u boksu muškarac može da tuče ženu. Mi nismo za te vrednosti! Poštujemo vas, ali hoćemo da imamo svoju zemlju i svoje vrednosti. Kao što je Mile rekao, svaki put kada je Srbija rasla, oni su nas napadali. I ne moram ja da vam kažem, otvorite njihove medije, sve što oni napadnu, to je dobro za Srbiju. Videli ste danas i juče, nabavljaju Hrvati od Amerikanaca HIMARS-e. Zamislite da smo mi nešto slično nabavili. Rekli bi da se Srbija sprema za rat i sukobe. A ja da pitam zašto su nabavili HIMARS-e. Austrija i Srbija su dve neutralne zemlje. Sigurno nisu zbog Austrije - bio je jasan predsednik i nastavio:
- Mi moramo napredovati, moramo da se menjamo još brže i više. Bez našeg rada i truda nema napretka za ovu zemlju! Dragi krajišnici, vama hoću da se zahvalim. Da vam se zahvalim na tome što ste uvek bili uz svoju Srbiju. I što ste doprineli izgradnji modernog društva i države Srbije od kada ste u nju došli - istakao je za kraj obeležavanja.
Vučić im se zahvalio što Srbiju vole isto kao i oni koji su u njoj rođeni, i naglasio je da nema razlike među Srbima.
- Srbin je isti bio on iz Knina, Pirota, Prištine iz Loznice. Nikada nas nećete podeliti niti uništiti srpski narod! A onima koji se podsmevaju traktorima, da poručim - Neće više biti ni pogroma, ni progona, ni traktora. Garantujem vam kao predsednik Srbije. A našoj braći na KiM da poručim: "Mrak je pred zoru najgušći!".Hvala vam za sve ove godine, a kada nešto toliko volite, onda nema granica. Pogrom nikada nećemo zaboraviti, neka žive Krajišnici. Ovo je skup naroda koji voli Srbiju, Krajišnike, Srpsku, živela Srpska, živela Srbija - pozdravio je za kraj prisutne.
18.55 Obraćanje Milorada Dodika
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da veruje da bi pogrom bio zaboravljen, da nije bilo jednog čoveka koji je pre 10 godina pokrenuo inicijativu za obeležavanje stradanja - Aleksandra Vučića.
- Sećam se pre 10 godina da smo se dogovorili da zajedno obeležavamo datume iz naše prošlosti, datume koji su najčešće datumi stradanja. I kada vidim ovaj skup, pored tuge, osećam i ponos. U kolonama i stratištima otišao je čitav jedan narod. Naši grobovi nas podsećaju na tugu, a spomenici naših masovnih stradanja, koje gledamo po federaciji, više su skalamerija i pokušaj novih poniženja. Ne smemo da zaboravimo, ni da izgubimo sećanja. Stradanje bilo kog Srbina je stradanje čitavog našeg naroda. Danas gledamo masovni napad na Srbiju, na predsednika Vučića koji je simbol snage, svedok sam gde smo bili, a gde smo sada. Borite se za državu, ne očekuje da vam država samo da. Ako budemo podeljeni, posvađani, mali onda ćemo ponovo biti lak plen, nije isključeno da ćemo u neke nove kolone. Mi smo jednistven prostor u kojima Srbi živ. Imamo prava da slavimo Srbiju i Republiku Srpsku. Nama treba sloboda, verujem u politiku predsednika Vučića. Niko nema prava da osporava vrednost Srbije. Mi smo život, idemo dalje, ali nikada ne treba da zaboravimo stradanje . Hvala za snagu koju nam dajete, nećemo da se jadamo, ali znam kroz šta prolazi Aleksandar Vučić. Živela Srbija, živela Republika Srpska, živeo srpski narod - bio je jasan Dodik.
18.45 Obraćanje Nataše Basta-Đorđević
Nataša Basta-Đorđević, izbegla iz sela Kurjak, a danas direktorka osnovne škole u Debrcu, rekla je da je najlepše godine provela u malom selu u srcu Like, i da nikada nije verovala da će život da joj se promeni iz korena.
- Već oko šest ujutru videla sam kolonu traktora koji prolaze. Ljudi su svraćali i tražili osveženje, i jedna žena mi je rekla da jutro nećemo dočekati. "Ustaše su krenule od Gospića, već su pala srpska sela, probijena je prva linija - prisetila se Basta-Đorđević.
Dva ili tri dana smo išli samo napred, tek posle nekoliko dana nas je stigao otac, rekla je ona.
- Peške je prepešačio više od 100 kilometara, samo da bi nas našao. Sećam se i dela kolone koji su gađali na Petrovačkoj cesti. I dan danas se sećam mirisa paljevine i pucanja. Naša agonija se nastavila i do Banjaluke, još nekih četiri ili pet dana. Putovanje je trajalo punih 10 dana, do Banatskoj Karađorđeva, jednog seoceta blizu Zrenjanina gde smo primljeni - rekla je.
18.43 Na video-bimu prikazane su potresne ispovesti ljudi koji su bili prognani u vojnoj akciji "Oluja"
- Zaključate kuću poslednji put, gurate kvaku da proverite da li ste zaključali. I niste svesni da poslednji put ulazite u tu kuću. Ja i dalje imam ključ svoje kuće. Uključili smo se u kolonu, i pamtim jednog čoveka koji je išao u suprotnom smeru, išao je na groblje da uzme zemlju sa groba svog sina. Shvatam onda da se taj čovek ničega nije plašio.
18.34 Intoniranje himne "Bože pravde"
Sa bine na Lagatoru su intonirane himne Republike Srpske i Srbije, Moja republika i Bože pravde.
Nakon intoniranja himni, počeo je program na kom je iznet istorijat i hronološki opisani događaji koji su prethodili pogromu Srba, a potom je usledio minut ćutanja za sve stradale u pogromu.
18.13 Patrijarh Porfirije služi pomen stradalima u "Oluji"
Patrijarh Porfirije i starešine SPC služe pomen stradalima i nestalima u akciji "Oluja".
- Da i ovde, na krvlju plaćenoj grudvi srpske zemlje, potvrdimo svoju veru u mir i slobodu. Da pokušamo da razumemo šta je genijalni Šantić hteo da stvaralački protumači i nagovesti kada je pre jednog stoleća pevao nama, o nama:
- Mi put svoj znamo, put Bogočoveka, i silni, kao planinska reka, svi ćemo poći preko oštra kama. Sve tako dalje, tamo do Golgote, i kada nam muške uzmete živote, grobovi naši - boriće se s vama - citirao je patrijarh.
Poglavar SPC rekao je da se moramo boriti sa protivnicima mira i mrziteljima slobode.
- Isključivo zbog toga, strah nam neće zalediti grudi, volovi trpe jaram a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka. Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira u nama i među nama. Iz tog razloga se uvek vraćamo Hristu. Hriščani svoj život vidi u svetlu Hristovih reči. Znaćemo šta je porodica, šta su prioriteti, razlikovaćemo istinu od laži. Mi danas znamo svoj put, put Bogočoveka, ako se držimo tog puta, mnogo više od nade ima za nas. Neka je večni pomen svim našim braćama i sestrama, svim postradalima u operaciji koju zovu "Oluja" - amin.
18.10 - Veliki broj ljudi na Lagatoru
Veliki broj građana okupio se na stadionu Lagator u Loznici.
Ekipa Informera nalazi se na licu mesta na stadionu "Lagator", gde su već počele da pristuže kolone ljudi.
Među zavičnicima prvi su pristigli Ana Brnabić, Slavica Đukić Dejanović, Dubravka Đedović Handanović, Milica Stamenkovski Đurđević, Vladimir Orlić, Petar Petković, Darija Kisić Tepavčević. Milenko Jovanov, Marija Zdravković, Dragan Marković Palma, Siniša Mali, Ivica Dačić, Bratislav Gašić.
Podsetimo, četvrtog avgusta 1995. godine počela je hrvatska vojno-policijska operacija Oluja čija se godišnjica u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, a u Hrvatskoj kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.
U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba, a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.
Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.
Lajv program obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ možete pratiti i na Informer televiziji.