Krenuli u Zočište da urade prilog, a onda im se izgubio svaki trag! Dan kada su nestali i ubijeni prvi novinari na Kosmetu!

Oni su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači, u Zočištu, da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, u to vreme pod kontrolom OVK.

Plava "zastava 128", kojom su se vozili, nikada nije pronađena. Nema ni tačnih informacija koja je bila njihova dalja sudbina, a na mestu otmice Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara KiM postavili su spomen-obeležje sa tekstom na srpskom i albanskom jeziku: "Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih". Obeležje je rušeno čak devet puta.

EULEKS je 2017. potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK, odnosno da su ih, uz pretnje oružjem, poveli u nepoznatom pravcu.

Na KiM je godinu dana kasnije, istog datuma, 21. avgusta, u Prištini, nestao i novinar i prevodilac Aleksandar Simović. On je kidnapovan zajedno sa prijateljem Albancem, u Prištini, prijatelj je pušten, a deo Simovićevih posmrtnih ostataka pronađen je u selu  Obrinje kod Glogovca.

Osim njih, prema podacima UNS, nestali su i dopisnik "Politike" i novinar prištinskog "Jedinstva" Ljubomir Knežević, 6. maja 1999, kod Vučitrna, pri povratku iz posete prijatelju, kao i novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši, 9. septembra 2000. Milo Buljević, radnik RTV Prištine, kidnapovan je 25. juna 1999, u blizini izbegličkog kampa u ovom gradu. Očevici su tvrdili da su ga napali pripadnici OVK.

Ubijeni su i: fotoreporter "Politike" i "Vremena" Momir Stokuća, 21. septembra 1999. godine, u kući u kojoj je živeo u centru Prištine; urednik Radio televizije Priština Krist Gegaj, u Istoku, u septembru 1999; novinar listova "Bujku" i "Rilindija" Afrim Malići, 1998. godine, u prištinskom naselju Sunčan Breg, u automobilu;  novinar i šef Informativnog centra Kosova Enver Maljoku, 1999. godine; novinari lista "Bota Sot" - Šefki Popova, 2000. godine, zatim Džemailj Mustafa, iste godine, Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005). Za Badrulja Ajetija je poznato da je napadnut iz vozila u pokretu kod sela Bresalce, blizu Gnjilana, a preminuo je tri nedelje kasnije. Ajeti je napisao brojne tekstove o ubistvu Popove. Zanimljivo je i da je Popova ubijen nedugo posle pokušaja ubistva srpske novinarke Valentine Čukić, urednice programa na srpskom, na prištinskom Radio Kontaktu, u junu 2000.

Šaban Hoti, profesor ruskog jezika, prevodilac i medijski radnik Ruske državne televizije, zarobljen je, a zatim i ubijen u julu 1998. u selu Lapušik.

Istragu za nestala i ubijena lica najpre je vodio UNMIK, a zatim EULEKS, koji je potvrdio da su pripadnici OVK oteli Perenića i Slavuja. Sada je nadležnost za rasvetljavanje ovih zločina pripala kosovskim institucijama.

U maju ove godine, na Godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) u Prištini, jednoglasno je usvojena Rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu 1998-2005, koju je predložio UNS. U njoj se, između ostalog, zahteva formiranje međunarodne ekspertske komisije, koja bi pomogla u istraživanju ubistava, kidnapovanja i nestanaka 19 novinara i medijskih radnika na Kosmetu u tom periodu. Traži se i da tužilaštva iz Beograda i Prištine sarađuju direktno ili uz posredovanje partnera od poverenja obe strane i da redovno o rezultatima istraga obevštavaju javnost. Od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu ovom rezolucijom zatraženo je da otvori istrage o ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima.