EKSKLUZIVNO NA INFORMER TV! General Pavković o ratu na Kosmetu, Petom oktobru i svom hapšenju tokom "Sablje"! (VIDEO)

Intervju je vodio naš voditelj Igor Ćurčić iz Informerovog studija, dok je general Pavković na pitanja odgovarao direktno iz zatvorske ćelije finskog zatvora.

- Dobro sam, hvala Bogu. 1998. godina je bila teža za mene kao komandanta, zato što smo te godine izveli verovatno najveću protivterorističku operaciju u Evropi. Početkom te godine počeli su intenzivni napadi, pre svega na policiju, civilno stanovništvo i na vojsku. 1997. godine, događaji u Albaniji, kada se praktično raspala njihova vojska, opljačkana je velika količina oružja i sve je bilo pripremljeno da se prebaci na teritoriju Kosova - rekao je Pavković.

On je govorio o tome kako su počeli sukobi na Kosovu i Metohiji.

- U julu mesecu 1998. godine je preko 70% teritorije je bilo blokirano. Tad je OVK narasla na 25-30 hiljada ljudi. Vojni vrh nije odradio svoj zadatak, tu su bile velike opstrukcije. Ja sam bio u jako teškoj situaciji. Perišić je zagovarao da treba proglasiti rat, vanredno stanje. Zalagao se da to uradi MUP, međutim MUP nije bio u stanju da to uradi. Ja sam kao komandant Prištinskog korpusa dobio naređenje da napravim plan za suzbijanje terorizma. Od maja do oktobra smo izveli operaciju koja je imala preko 24 protivterorističkih akcija - navodi Pavković.

General je pričao i o policijskoj akciji u Račku.

- Što se tiče Račka, on je jedna briljantno izvedena policijska akcija u kojoj nije učestvovala vojska. Račak su izvele posebne jedinice policije. Policija je uspela da uđe u selo i praktično ga zauzme. Međutim, kasnije se desilo nešto nepredviđeno. OVK se vratio i napao policiju koja je obezbeđivala mesto preko noći. U Račku, u principu, nije bilo nikakvog zločina. To je pokazala istraga - istakao je Pavković.

On se osvrnuo i na tvrdnje da je Vojska Jugoslavije proterivala Albance sa Kosmeta kako bi izmenila demografsku strukturu.

- Nije tačno da je vojska proterivala stanovništvo s Kosova. Da bi izbegli sukobe, oni (Albanci) su išli u Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru, neki u Srbiju. Niko ne spominje da je NATO avijacija sa zemlje zbrisala desetine albanskih sela. To je potpuno ludilo - naveo je general.

Informer

On takođe kaže da ne veruje da će ga pustiti na slobodu nakon što odleži dve trećine svoje kazne.

- Ja sam u komandnom lancu bio treći, odnosno u sredini. Ja sam dobio 20 godina. Ja sam ponosan što smo uspeli da odbranimo Kosovo i što smo uspeli da spasimo živu silu i tehniku - poručio je.

- Sve vreme, i pre početka borbe i tokom, na Kosovu i Metohiji Šiptari su izvodili napade na našu jedinicu. Pre početka bombardovanja sam naredio blokiranja tri najveće albanske grupacije. One su blokirane tako da ni posmatrači nisu znali za to. Pored izmeštanja komandnog mesta, ja sam pre bombardovanja naredio izmeštanje svih rezervi sa Kosova - rekao je.

- U zoni Treće armije i na Kosovu bačeno je oko 32 tone osiromašenog uranijuma. Najviše u Metohiji, a zatim u ovom delu oko Vranja i dole oko Prizrena.

Informer

Pavković je prokomentarisao i svoju ulogu tokom 5. oktobra.

- O tome su napisali knjigu dva generala. "Istina i zablude o 5. oktobru". Oni su to do detalja opisali ulogu vojske i vojnog vrha. Mi smo 4. oktobra otišli kod Miloševića i sve smo mu lepo ispričali. Tada su već neki Sekratarijati unutrašnjih poslova prišli opoziciji. Mi smo mu rekli da će se pojaviti kritična masa. Narednog dana su svi pokušavali da me navuku na to da ja angažujem vojsku. Meni nije padalo na pamet da vojsku izvodim na ulice protiv svoga naroda. To obećanje sam dao i pokojnom patrijarhu Pavlu. Ja sam bio načelnik Generalštaba vojske svoga naroda. Nije se uklapalo da se vojska angažuje i meša u izbore. Dakle, sprečili smo krvoproliće. Sprečili smo da dođe do sukoba na ulicama Beograda i ja sam na to ponosan. Đinđić je bio korektan prema meni i vojsci kad je saznao pravu istinu. Jednom prilikom je na sastanku rekao "kad spomenete Pavkovića, trebamo svi da ustanemo i odamo počast". Međutim, mi smo posle 5. oktobra marginalizovani, počeli su da nas valjaju po blatu. Patrijarh Pavle mi je napisao jedno lepo pismo, ja sam mu odgovorio da ne bi trebalo da se vojska meša u izbornu volju građana i ide protiv svog naroda. Postali smo veliki prijatelji, ako može tako da se kaže. Milošević je nas otkačio 4. oktobra, nije hteo da sluša naše procene. Da je on rekao da vojska zatvori sve prilaze Beogradu i ne dozvoli da prođe masa, mi bismo to uradili. Kolona koja je išla iz Čačka je imala ozbiljno naoružanje. Mi smo u to vreme imali saznanja da ti čelnici DOS idu u Mađarsku i uzimaju velike svote novca. To je Milošević znao. Ja to nazivam čistom katastrofom za srpski narod. Oni su narodu dali obećanje narodu u nekih 10 tačaka, a ništa nisu ispunili od toga. Ti ljudi su se posvađali nakon pet dana od dolaska na vlast - kazao je general.

Pavković je pričao i o svom hapšenju tokom policijske akcije "Sablja" 2003. pod sumnjom da je učestvovao u organizaciji atentata na Vuka Draškovića u Budvi.

- Oni su došli do mene i rekli da idem samo da dam informacije i da mi ne treba ništa sem lične karte. Neki inspektor me ispitivao neke gluposti i za onaj pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Kad sam ja njemu ispričao istinu i šta se desilo, da vojska nema veze s tim, on je došao posle sat vremena i rekao da imaju drugačija saznanja i da moram da ostanem u zatvoru. Ostao sam tri meseca. Najteže mi je pao zatvor u mojoj zemlji. Uslovi u Hagu su mnogo bolji nego u Centralnom zatvoru. Svi pravi prijatelji su ostali uz mene, a pacovi su pobegli, ali oni se uvek prepoznaju. To je manji broj tih ljudi. Većina ljudi koje ja znam i koji me poštuju su bili uz mene. Imam koliko god hoćete prijatelja van porodice - naveo je.

Informer

Pavković je podržao vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji, iako smatra da 75 dana nije dovoljno za kompletnu obuku vojnika.

- To vreme nije dovoljno da se postigne nivo obučenosti tih vojnika, ali biće pozivani na vežbe, obuku i biće obučavani. Podržavam tu ideju vraćanja vojnog roka - poručuje general.

On je rekao da nema te sile koja će izvući NATO agresore pred sud zbog svega što su uradili 1999.

- Ja sam u Hag otišao dobrovoljno. Kad sam video da se predao Lazarević, moj komandant korpusa, onda sam i ja. Došao sam sa jednim ubeđenjem da ću moći da dokažem istinu, a onda sam video da sam bio u potpunoj zabludi i da je moj prijatelj bio u pravu kad mi je rekao "tamo kad odeš, nema nikakve pravde" - kaže Pavković.