Nasilje nad Srbima na KiM dostiglo je alarmantan nivo! Ministar Đurić pozvao na hitnu akciju SB: samo ove godine pucano je na šestoro Srba, za to niko nije odgovarao!

Srbiju na sednici predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić, dok će o izveštaju ispred UN govoriti specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u AP Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade.

Obraćanje ministra Đurića

Đurić je na početku obraćanja istakao da je Srbija suočena sa teškim izazovima, ali da ostaje nepokolebljiva u svojim namerama da poštuje Rezoluciju 1244 i međunarodnog prava.

- Kako pokazuje niz izveštaja u poslednje dve ipo godine situacija na KiM se značajno pogoršala. Danas sam ovde da detaljno iznesem prestupe režima Aljbina Kurtija. Da li ćemo ostati po strani dok nedužni obični ljudi pate ili ćemo preduzeti značajne korake. Navršilo se 20 godina od pogroma kada je ubijeno 28 edužnih ljudi, a ranjeno skoro 1.000. Bio je to drugi talas etničkog čišćenja Srba - započeo je Đurić.

- Nasilje nad Srbima na KiM je naglo eskaliralo, samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo je posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom. 

- Budući da smo održali rekrodnu stopu rasta BPD-a Srbija je uspela da ga udvostruči u poslednju deceniju... Srbija će 2027. biti doaćin izložbe Ekspo što će otvoriti mogućnost razvoja za ceo Balkan - rekao je Đurić.

Nasilje je naglo eskaliralo, potrebna hitna akcija SB

Kako kaže mnoge inicijative imaju za cilj da se inovacije integrišu u ekonomiju, ali i druge oblasti razvoja zemlje.

- Kako pokazuje niz izveštaja u poslednje dve i po godine stiuacija na KiM se pogoršala, a ponašanje Kurtija stvara klimu straha i nesigurnosti - rekao je on te dodao da apeluje na hitnu i odlučnu akciju SB UN.

Informer

Đurić je pomenuo da se drugi talas etinčkog čošćenja desio devedesetih.

- Bliska prošlost je bila bolna i komplikovana... Poražavajuče je posmatrazi sadašnjost koju je režim Kurtija stvorio. Uveli su mere usmerene na marginalizaciju srpske zajednice. Zamislte da je vaša valuta zabranjena, primanja ukinuta i to je realnost sa kojom se suočavaju ljudi na KiM. U septembru ovegdoine teško naoružana policija upala je u pošte... Osnovna prava postala su nemoguća. Nasilje je eskaliralo. Tokom 2024. bilo je vuše od 90 napada usmeteno na srpske pojedince i imovinu pri čemuu se niko nije suočio sa pravdom. Posebno su uznemirijući oni usmereni na decu... - kaže Đurić.

- Koliko npada mora da se desi pre nego se preuzme nešto konkretno? - upitao je Đurić.

Kako kaže na KiM upravlja policija naklonjena Kurtiju, i administracija je nametnula gradonačelnike koji su "izabrani" bez podrške srpskog dela zajednice, ali ipak su na vlasti.

Đurić je naglasio da je Kurti rekao kako ne planira da sprovodi proces Zajednice srpskih opština.

- Pre samo dva dan, u izavi koja opsorava procesed ijaloga i zakona Kurti je naveo da ne planira da sprovede psorazum o ZSO. To nije dobacivanje obaveza, već direktna uvreda ovog saveta ia utoriteta Međunarodne Zajednice... Svečlja je proširio uvredu kada je rekao da njegova administracija ne planira sprovesti član 9. Briselskog psorazuma. Iako to nije iznenađujuće do dovodi u sumnju namere Prištine da gradi zajedničku budućnost - kaže Đurić.

Informer

Prema njegovim rečima nezakonito s euskraćuju prava Srpskoj listi i to dodadtno govori o nepištovanju prava na KiM i ukazuje na neophodnost da se osiguaju nehhanizmi protiv takvog ponašanja.

- Zašto bi Srbi glasali na nadolazećim izboirma ako za njih ne važe osnovna prava - kaže Đurić, te dodaje kako je i patrajarhu Porfiriju zabranjen odlazak u Peć. 

Nasilje nad Srbima na KiM dostiglo je alarmantan nivo

- Nasilje nad Srbima na KiM dostiglo je alarmantan nivo, samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala za to.

Đurić kaže da su napadi na Srbe porasli za 50% od kako je Kurti preuzeo vlast.

- Prošle godine je na dečaka od 11 godina pucano od strane tzv. kosovskih bezbednosih snaga za vreme Božićne povorke, a napadač je do dan danas slobodan. Kakva se to poruka šalje? - upitao je Đurić.

Kako kaže hiljade porodica i dalje ne smeju da se vrate.

- Srpski povratnici su zatekli svoje domove spaljene... Targetorijaući srpske porodice koje su se usudile da se vrate danas je nešto više od 1% Srba uspelo da se vrati... Prošlog avgusta pritvoreni su Petković i Šošić i to po neosnovanim osnovama - rekao je Đurić.

Informer

- Kurtijeva vlada je nedavno usvojila nove mere eksproprijacije kojima se omogućava konfiskacija srpske zemlje, čime se oduzima imovina onima koji žele da se vrate. Nije li pravo svakog građanina da živi u na svojoj zemlji bez straha da će izgubiti imovinu. Želim da kažem našoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji - niste sami! Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Nećemo odustati od podrške vašim pravima da živite u miru, da podižete porodice i da čuvate vaše nasleđe.

- Budite uvereni da se Srbija i međunarodna zajednica bore da obezbede vaša prava, sigurnost i budućnost. Nećemo dozvoliti da se vaši glasovi ne čuju i neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i bezbedno u zemlji vaših predaka. Svet mora da shvati da vaša borba nije samo borba za teritoriju, to je borba za osnovno pravo da se živi bez straha, dostojanstveno.

Tražimo amnestiju i oslobađanje svih političkih zatvorenika, Srba na KiM, koje drži režim Aljbina Kurtija

- Tražimo puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika koje režim Aljbina Kurtija drži zatočene. Ne može biti istinskog pomirenja niti potpune normalizacije dok se više od 80 političkih zatvorenika Kosovskih Srba ne vrate kući i svojim najmilijima. Svi se sećamo kolektivne amnestije koja je u više navrata davana mnogim bivšim pripadnicima OVK čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji mnogo godina posle rata na Kosovu, a kamoli onog što se desilo na samom Kosovu.

Đurić je pokazao sliku Svečlje kako stoji ispred spaljenog vozila Euleksa, te upitao da li njega treba smatrati nekim ko poštuje red, a uhapšene Srbe teroriristima.

- Pozivamo vas oda odbacite politiku pdoela i da nams e pridružite u traganju uzajamne bezbednosti i saradnje. Kurti je odraz režima protiv koga s eon borio i nažalost ga je premašio... Izrastao je u ugnjetavača i onoga koji nas deli - kaže Đurić.

Došlo je vreme za odlučnu akciju

- Poručujem međunarodnoj zajednici da je došlo vreme za odlučnu akciju, prištinsko rukovodstvo pod Aljbinom Kurtijem nastavlja da podriva stabilnost, krši ljudska prava i ignoriše međunarodne sporazume.

Prema njegovim rečima potrebno je da se odbaci politika koja produbljuje jaz te da vlada tzv. Kosova poštuje sve građane i obaveze.

Realizacija Zajednice srpskih opština nije stvar izbora

- ​Realizacija Zajednice srpskih opština nije stvar izbora, to je obaveza koja zakonski obavezuje i koja se mora bez odlaganja ispoštovati. Kosovsko rukovodstvo se mora prisiliti da poštuje prava svih svojih građana i ispunjava svoje obaveze za mir i bezbednost. 

- Potrebno je da za dela postoje posledice, moraju se uvesti snakcije Kurtijevoj vladi i iskazati nulta tolerancija za dalje izazivanje sukoba. Pozivamo SB da se sprovedu postojeći sporazumi, posebno Briselski... Zamislite bduućnost koju zajedno možemo da stvorimo ako zajedno primenimo međunarodno pravo i vreme je da se Kurti pozove na odgovornost... Da li će ovaj Savet poštovati vrednosti za koje se zalaže? Srbija je odlučna da se nastavi boriti za mir i pozivam ovaj savet da zaštiti osnovne slobode i očuva ih - kazao je Đurić.

Informer

Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade izjavila je danas da dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Ona je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, rekla da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Prema njenim rečima akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjili su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju pristup osnovnim potrebama, uključujući zdravstvo i školstvo.

Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije takozvane kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog preterane upotrebe sile.

- Upravo sam saznala da je generalni inspektor predložio suspenziju dvojice policajaca zbog hapšenja dve osobe na severu - rekla je Zijade.

Ona je rekla da je tokom poslednje posete AP Kosovu i Metohiji razgovarala sa organizacijama civilnog društva i da su stannovnici  izrazili veliku zabrinutost zbog jednostranih radnji koje utiču na njihova osnovna ljudska prava.

- Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije i drugih institucija, to je ograničen pristup. Zabrana upotrebe dinara i ukudanje poslovnica Poštanske štedion samo je pogoršalo situaciju. Vlasti u Prištini možda žele da izvrše kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veća hapšenja kosovskih Srba doveli su do porasta građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrane okupljanja - rekla je Zijade.

Ona je dodala i da je trenutno u toku istraga o prekomernoj sili policije prlikom hapšenja i u pritvoru. Objavljivanje rezultata istrage moglo bi da povrati poverenje u institucije. Unapređivanje ljudskih prava je srž naše misije zbog dešavanja i od ključnog je značaja za očuvanje imovinskih prava i očuvanja jezika svih zajednica", rekla je Zijade.

Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje radne grupe za olakšavanje ulaska robe.

Informer

Sednicu je sazvala Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom.

Informer

U novom izveštaju Gutereš je ocenio da je atmosfera na severu AP KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije, i pozvao sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.

On je u izveštaju koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra, naveo da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.

"Takve akcije ne samo da remete svakodnevni život i socioekonomska prava onih na koje utiču, već i ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost koji su ključni za put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve", naveo je Gutereš i istakao da je potrebno da se pronađe odgovor na zabrinutost srpske zajednice povodom mogućih akcija koje se odnose na zdravstvene i obrazovne institucije na AP KiM.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru.