Žiofre nakon predavanja izveštaja EK Vučeviću: "Geostrateška orijentacija Srbije je postala još važnija nakon ruske agresije na Ukrajinu"

On je sinoć za RTS istakao da je sada pravo vreme za otvaranje klastera budući da je Unija u pravom zamahu procesa proširenja.

Žiofre, koji je u sredu predao premijeru Milošu Vučeviću Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, naveo je da je od njegovog dolaska na funkciju 2021. godine, otvoren jedan klaster u pregovorima o pristupanju Srbije, ali da je svaki izveštaj EK pokazao spremnost za otvaranje klastera 3.

- Taj klaster je tehnički spreman i odnosi se na konkurentnost i inkluzivan rast. Dakle, potrebno je da Srbija nastavi sa reformama. Ipak, sistem funkcioniše tako da zemlje članice odlučuju o otvaranju, ne samo na osnovu tehničke spremnosti, već i na osnovu napretka u osnovama, poput vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe, važan je i napredak u dijalogu sa Prištinom - rekao je Žiofre, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, cilj EU je da se klaster otvori, zato što je Unija, kako je naveo, u pravom zamahu procesa proširenja.

- Potpuno smo u drugačijoj situaciji nego pre tri ili dve godine i moramo to da iskoristimo. Neophodno je da kroz reforme stvorimo uslove za to da zemlje članice kažu kako su spremne za otvaranje i ovog i narednih klastera. Naziv igre je intenziviranje reformi - objasnio je ambasador Delegacije EU u Beogradu.

Žiofre je naveo i da je to što su mnogi evropski zvaničnici boravili u Srbiji tokom proteklih nedelja izvesna poruka.

On je dodao da je jedna od ključnih stvari usklađivanje spoljne politike Srbije i EU i da je to oduvek bio deo pregovora.

- U geostrateškom kontekstu, posle ruske agresije na Ukrajinu, to je postalo još važnije. Teško je pomisliti da možemo da imamo odnose sa Rusijom kao da je stanje normalno. U tom smislu je geostrateška orijentacija Srbije još važnija - naveo je Žiofre.

Ambasador EU je saopštio da se od Beograda i Prištine očekuje napredak u dijalogu i sprovođenju obaveza.

- Sa jedne strane smo uspeli da postignemo Ohridski sporazum, kao neku vrstu puta ka normalizaciji odnosa. Obaveze iz tog sporazuma su postale deo evropskog puta Srbije, a isto važi i za Prištinu. Međutim, nismo videli mnogo napretka u sprovođenju. A mi težimo sproveđenju obaveza - poručio je Žiofre.

Prema njegovim rečima, napredak u dijalogu i konstruktivan pristup Beograda je preduslov za finansiranje u okviru Plana rasta, koji je, kako je naglasio, "najambiciozniji program za region".