Foto:
Sport
DEGENEK EKSKLUZIVNO ZA INFORMER OTKRIVA: Pišem knjigu o ratu u Hrvatskoj!
Reprezentativac Australije je 1995. godine sa bratom Đorđem, ocem Dušanom i majkom Nadom morao da napusti Knin pred naletom ustaških hordi!
Porodica Degenek spas je našla u Aranđelovcu, odakle je pet godina kasnije otišla u Australiju. Miloš je imao samo 18 meseci kad je njegova familija bila prinuđena da ode u izbeglištvo. Od svojih roditelja saznao je šta se dešavalo kad su Hrvati pokrenuli zločinačku akciju "Oluja" i krenuli da ubijaju i proteruju Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta.
* Zbog čega ste odlučili da podelite iskustva vaše porodice iz tih užasnih vremena?
- Ideja mi je da ljudima makar malo dočaram kroz šta smo prošli mi i mnoge porodice slične našoj. Ja sam bio baš mali, ali znam sve iz priča svojih roditelja i baka. Moj brat Đorđe i ja pišemo knjigu u kojoj ćemo izneti sve detalje iz rata. Njihova iskustva biće objedinjena u toj knjizi.
Novak mi poželeo sreću
* Na Instagramu ste objavili fotografiju sa Novakom Đokovićem, sa odmora u Dubaiju. O čemu ste razgovarali s Novakom?
- Nismo mnogo pričali, samo smo se fotografisali i razmenili nekoliko rečenica. Znam da prati Zvezdu, to mi je rekao, ali van toga ništa više. Poželeo mi je sreću, kao i ja njemu i to je to.
* Jeste li bili u svom rodnom kraju posle rata?
- Jesam. Prvi put pre više od deset godina, pa sam opet bio pre neke tri godine. Želeo sam da vidim gde smo rođeni, gde smo živeli. Prijao mi je boravak tamo.
* U kojoj meri je rat odredio vašu sudbinu?
- Bio sam dete, imao sam 18 meseci kad smo izbegli iz Hrvatske u Srbiju, ali na dete takve stvari ostavljaju posledice. Pored toga, bio sam u Srbiji 1999. tokom NATO bombardovanja. Toga se i te kako sećam. Sirena za početak opasnosti, odlazaka u podrum...
* Šta vam je u svemu tome najteže palo?
- Bude teško kad moraš non-stop da se seliš, počinješ život iz početka. I dan-danas osećam posledice, neke pozitivne, neke negativne. Pozitivne su te što sam spreman bilo gde da odem da živim i radim svaki pošten posao, ne stidim se.
* Koliko su vam vaša i iskustva vaših roditelja pomogla u karijeri?
- Naučio sam da nikad ne odustajem. Uvek sam težio da budem dobar i normalan čovek, pošten, iskren i korektan, baš onako kako su me mama i tata vaspitali. Sve što radim, radim sa potpunom posvećenošću. Imao sam pehove u životu, povrede, susretao sam se sa trenerima koji su govorili da nisam talentovan za fudbal. Onda se sreća malo okrenula. Naporno sam radio i težio ostvarenju svojih snova. Želeo sam da moja porodica bude ponosna na mene. Poklopile su se okolnosti i karijera mi je krenula uzlaznom putanjom. Došao sam u Zvezdu, a dalje je sve poznato.
Ostaje kući u novogodišnjoj noći
* Imate li planove za novogodišnju noć?
- Novu godinu dočekaću najverovatnije kod kuće. Ne planiram nigde da izlazim, to me ne zanima. Porodica mi je već pet godina u Srbiji, pa ćemo se viđati sad oko praznika. Nisam siguran gde će moji roditelji i brat i njegova žena za doček Nove godine, ali ćemo za Božić sigurno biti zajedno.
* Kako biste ocenili prethodnu godinu?
- U fudbalskom smislu za mene je bila vrlo uspešna. Imao sam Prvenstvo Azije sa reprezentacijom, zatim prelazak iz Zvezde u Al Hilal, što je bilo novo iskustvo za mene. Tamo sam igrao Ligu šampiona Azije i imao sam uspešnu polusezonu. Nakon toga usledio je povratak u Crvenu zvezdu, gde sam opet imao vrlo uspešnu polusezonu. Plasirali smo se u Ligu šampiona, ubedljivo smo prvi u domaćem prvenstvu. Jedino za čim žalim je što se nismo plasirali u nokaut fazu Lige Evrope. Sve ostalo je bilo savršeno.